Izvor: Blic, 20.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivan Grubanov
Ivan Grubanov
Salon MSU
'Visitor' ('Posetilac') naslov je serije crteža Ivana Grubanova, koji nam otkriva kako je do ove izložbe došlo. Naime, Ivan Grubanov je 2002. godine bio stipendista holandske vlade na Kraljevskoj akademiji u Amsterdamu. Tom prilikom je tražio i dobio propusnicu da kao 'visitor' u publici posmatra suđenje Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu. Tada je prvi put Miloševića video uživo i počeo da ga crta. Ne samo njega već i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << atmosferu u sudnici. Krišom, u beležnici koju posetilac jedino može imati uza se.
Crteži nastali u haškoj sudnici odišu klasičnim manirom koji se još neguje na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti, gde je Grubanov diplomirao. Vanredno oslikavaju prostor, učesnike, portrete… Poneki su i sa pratećim tekstom – segmentom razgovora, onda kada se umetniku činilo da bi mogao biti 'jači od slike_arhiva'.
Serija crteža 'Visitor' može se čitati na tri načina. Prvi je, naravno, način da se uživa u veštini zanata, lakoći poteza i oštrom umetnikovom oku koji u par linija uspeva da uhvati karakterne crte likova. (Umeće koji poseduju veliki majstori!). Drugi način je da i beogradska publika koja ode na Ivanovu izložbu u Salon Muzeja savremene umetnosti postane posredni posetilac sudnice. I treći, da se unese u poziciju mladog čoveka koji, igrom slučaja, dobi priliku da se u tuđini suoči sa zbivanjima koja su mu se dešavala kod kuće tokom devedesetih.
Dakle, posetioci, Ivanovu izložbu shvatite i kao iskustvo katarze. Jer, kako sam umetnik kaže: 'Tokom procesa suđenja osetio sam neku vrstu kolektivne optužbe ili kolektivne odgovornosti koja me je motivisala da istrajem u crtanju preispitujući sebe'.
Sto sedamdeset crteža iz haške sudnice, ipak, nisu samo lični dokument - oni su sada istorijski!
Srpski vojnik
(Goran Milašinović, Apsint, Stubovi kulture, 2005)
Sudbina junaka romana, Mihaila Alića, zapečaćena je još u detinjstvu: vaspitni pritisak beskompromisnog oca, oličenja srpskog (epskog) nacionalnog bića, na njegovu slabićku (umetničku) dušu, doveo je do poistovećivanja (potisnutog) ličnog sa nacionalnim identitetom. Zato je za junaka Prvi svetski rat, u kome se on, kao bečki student, našao u austrougarskoj (izdajničkoj) uniformi, egzistencijalna katastrofa: mesečarenje, kojim se u detinjstvu razdvojio na dnevnog (poslušnog) i noćnog (postidnog, bolesnog) čoveka, najpre prerasta u duhovni poremećaj umišljenog dvojništva (sa imenjakom koji ispunjava očeva (nacionalna) očekivanja), a zatim i u potpunu dezintegraciju ličnosti koja više 'ne vlada sobom, nema glavu, ni um, ni unutrašnje biće'. Pokušavajući da (pred kritičkim okom arbitra-Zapada) oslobodi lično od nacionalnog bića, on trpi promene imena (u Majkl ili Mihael) i čezne za strankinjom (Evropom) kao za domom i utočištem. Ali, gradovi na vodi kroz koje ga vode seobe (od Amsterdama i Venecije do Pančeva) znak su besciljnosti njegovih putovanja, kao i da on sam, u vlasti 'komedijanta Slučaja', nema temelj za budućnost. Zato i apsint, slatko piće od gorkog pelina, koje mu najpre 'očaravajućom magijom' (kakvu ima i 'beskrajan, plavi krug') vraća unutrašnji sklad, naknadno donosi dezintegraciju zbog koje junakov dvojnik (drugačija mogućnost iste nacionalne sudbine) ispašta za njegov greh. Sagledavajući žarišta savremenog društveno-političkog života (genocid, kolektivnu odgovornost) u istorijskoj perspektivi, autor ih smireno, filosofski razrešava: pošto se 'sve ponavlja', današnja srpska nacionalna sramota samo je (kratkotrajna) obrnuta slika nekadašnje (takođe privremene) slave.
Zbog odlične pripovedačke tehnike i literarnog dijaloga sa piscima srodne tematske orijentacije (od Crnjanskog, preko Ćosića do Belog Markovića) ovaj roman je, uprkos sentimentalnom epilogu, izvanredan!
