Izvor: Politika, 04.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Italijanske stripadžije u Beogradu
Andrea Placi, Dijego Kajeli i Đovani Eker nisu znali da su njihovi radovi veoma popularni u Srbiji
Veseli duh proslave stogodišnjice nastanka italijanskog stripa, koja se ovih dana održava širom Italije, stigao je i do Beograda. Organizatori nedavno otvorene izložbe stripova u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu, u Ulici kneza Miloša 56, doveli su nam i goste među kojima su i autori zahvaljujući kojima Zagor i drugi junaci u Srbiji uživaju kultni status – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izdavača Andreu Placija, scenaristu Dijega Kajelija i režisera Đovanija Ekera, sa kojima smo porazgovarali. Onih su nekoliko dana proveli u Beogradu, družeći se sa domaćom publikom i našim strip-autorima.
Izdavač Andrea Placi je i autor izložbe, a njegovoj inicijativi prethodilo je i poznanstvo sa našim strip-autorom Aleksandrom Zografom, čije je radove Placi pet godina objavljivao u Italiji.
– Zahvaljujući Zografu, poznatom pod pravim imenom Saša Rakezić, i dosadašnjom saradnjom sa Alesandrom Bertini Malgarini, direktorkom Instituta, ostvarili smo dobre kontakte sa Srbijom – kaže Placi.
Izložba je bila planirana na prošlom Sajmu knjiga u Beogradu, a poklopila se sa proslavom stogodišnjice i značajnim datumom, 27. decembar 1908. godina, kada je izašao časopis „Korijere de Pikoli” i počela istorija stripa u Italiji.
A da Italijani smatraju taj jubilej veoma važnim, govori i podatak da je pri italijanskom Ministarstvu za kulturu formiran komitet koji se bavi obeležavanjem stogodišnjice, a jedan od članova komiteta je čuveni Umberto Eko, kao i jedan od gostiju Beograda Fabio Gaduči.
Dijego Kajeli, trideset osmogodišnji autor, trenutno radi za izdavačku kuću „Boneli” i piše scenarije za stripove „Dijabolik”, „Dampir” i čuvenog Zagora. A počeo je 1993. godine, upravo pišući epizode o „duhu sa sekirom”.
– Srećan sam što mogu da stvaram te likove, i da u njih utkam moj lični pečat. Zagora sam počeo da pišem sa 22 godine i nadam se da su i srpski čitaoci imali prilike da vide te stripove – kaže Kajeli. On smatra velikom čašću što je dobio priliku da Zagora scenaristički tumači u novom, modernijem ključu, ali tako da se ne ogreši o klasičan duh tog lika, a to su herojstvo, čast i osećaj za avanturu.
Naš sagovornik, režiser Đovani Eker, 2007. godine je snimio dokumentarac „Znak namernika” posvećen delu jednog od najvećih italijanskih autora, maestru Magnusu, čije je pravo ime Roberto Ravijola. Ovaj film je u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu nedavno imao premijeru.
– Stvorio sam jedno hibridno delo, formu u kojoj i Magnusovi junaci govore o samom autoru, jer je i Magnus svoj život i ono što mu se dešavalo prenosio u svoje stripove. Lično više volim njegove kasnije radove, jer treba imati na umu da je prilikom stvaranja Alana Forda, Magnus sarađivao sa čuvenim scenaristom Maksom Bunkerom. Kasnije se osamostalio i ohrabrio da radi sopstvene, kompletne autorske stripove, i nadam se da će film srpskoj publici približiti i njegova, ovde verovatno nepoznata remek-dela, kao što su „110 pilula”, „Začarane žene” ili „Grof noći” – kaže Đovani Eker i napominje da se u filmu manje bavio Magnusovim privatnim životom, jer je poznato da je čuveni strip-autor bio veoma rezervisana osoba.
Italijanske stripadžije, prema rečima Andree Placija, nisu znale da su njihovi radovi veoma popularni u Srbiji, a razlog za to je što puno vremena provode na poslu, što za crtačkim stolom, što pišući scenarije, pa i ne stižu da čuju gde sve odjekuju priče o njihovim strip-herojima.
Inače, Andrea Placi je matematičar po obrazovanju, ali ga je životni put pre 15 godina odveo u izdavaštvo u oblasti stripa, i smatra da nije pogrešio u izboru. Bavi se i prevođenjem stripova sa engleskog i francuskog jezika.
Pored naših sagovornika, Beograd su posetili i Fabio Gaduči, koji predaje na Univerzitetu u Pizi, bavi se informatikom i ujedno je jedan od najvećih istoričara italijanskog stripa. Četvrti gost je Paolo Parizi, mladi autor koji je već nacrtao i napisao čitave knjige stripova i predstavnik je mlađe generacije italijanskih stripadžija pred kojim je, predviđa Andrea Placi, sjajna karijera. Parizi je u Srbiju doneo svoj strip posvećen životu Džona Koltrejna, džez muzičara.
Stanko Stamenković
[objavljeno: 05/03/2009]
