Izvor: Blic, 19.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija u veš mašini
Istorija u veš mašini
Galerija Muzeja nauke i tehnike SANU, ovog leta, pokazuje javnosti od darodavaca dobijene predmete, koji i čine znatan deo fonda ove mlade ustanove. Izlaganje eksponata sa patinom ali i od značaja za rekonstrukciju tehničkog i tehnološkog a time i socijalnog i kulturnog razvoja na evropskom kontinentu i u našoj sredini, podstaklo je sugrađane da za samo dve nedelje poklone 50 novih predmeta, među kojima i jedan video rikorder. U međuvremenu, začeta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je i zbirka električnih šivaćih mašina.
Među izloženim predmetima su i: rešoi, mlin za žito, aparat za brijanje na navijanje, poluautomatska mašina za veš, usisivač koji liči na lonac, sunčanik - dar Bogorodičine crkve u Studenici. Poseban šmek imaju: rotacioni kran, trocevni top, sprava za pobijanje šipova i štamparska presa, izrađeni prema Leonardovim nacrtima (za izložbu o Da Vinčiju, ‘96. godine) - donacija Fonda 'Madlena Janković'. Akademik Dejan Medaković poklonio je Muzeju ekspres lonac 'Rapid' i ručni fen 'AEG'.
Međutim, najstariji predmeti se nalaze u zbirci koja čuva transportna vozila: vožnjače, dvoja zaprežna vatrogasna kola iz 1860. godine, firme 'Knaust' iz Beča, koje za sada nije moguće videti. Muzej poseduje i prelepu šivaću mašinu iz 1852. godine, nemačke firme 'Kohler', tu su i lokomobila iz 1911, karbidna lampa, kompjuteri o kojima je sanjario još pomenuti renesansni čovek - Leonardo. Veliki broj računara darovao je građevinski inženjer u penziji gospodin Konstantinović koji je obećao da će ih i postaviti u depou, kada to bude bilo moguće, tako da briga prvobitnih vlasnika o ovoj građi ne prestaje pohranjivanjem u Muzeju. Pleni stari 'Majerov' sat sa termometrom s kraja 19. veka, a postavkom dominira salon kamera za plan film sa stativom, firme 'Goritz' iz oko 1920. godine. Većina predmeta je očuvana u ispravnom stanju, a verovatno to važi i za radioaparat 'Kosmaj' iz 1949. godine, koji nije probirao stanice.
- Naši darodavci su ljudi različitog profila. Među njima ima starih, uglednih zanatlija koji se bave i kolekcionarstvom poput gospodina Andrejevića koji ima svoju zanatsku radnju u Beogradu i koji je pomogao da se formiraju zbirke računskih i pisaćih mašina, svrstavajući ih i sam prema tehnološkom razvoju, od računaljke do kompjutera i od mehaničkih do električnih pisaćih mašina - kaže za 'Blic' Mirjana Jevremović-Tanacković, viši kustos Muzeja nauke i tehnike.
- Pokazivanjem eksponata iz naših zbirki, želeli smo da se zahvalimo svim našim darodavcima i prijateljima, zapravo, pravim saradnicima. Upravo smo dobili i jednu manju zbirku foto-aparata. Uobičajeni zahtev darodavaca, kojih za sada ima oko 600, je da se prilikom izlaganja eksponata navede poreklo predmeta, što je i uobičajeno u praksi - kaže Sonja Zimonić, direktorka Muzeja nauke i tehnike.
Letnja akcija izlaganja dovela je pred muzealce i poneki predmet za otkup. Na osnovu prošlogodišnjeg fonda, formiranog prema ponudama za otkup, za ovu godinu u Muzeju su u tu svrhu predvideli iznos od 600 hiljada dinara. Ljubica Jelisavac Depo na otvorenom
- Depo u Skender begovoj ulici dobijen je na korišćenje razumevanjem Elektrodistribucije Beograd. Nadam se da ćemo već krajem iduće godine doći do ostvarenja naše zamisli da, pošto u suštini nemamo prostor za izlaganje, realizujemo otvoreni depo. Tako bismo posetiocima dali priliku da zaista sagledaju šta tehnički muzej sakuplja, čuva i obrađuje - kaže Sonja Zimonić. Ko su darodavci?
Značajni darodavci su fakulteti, a najviše poklona stiglo je sa Tehnološkog, Građevinskog i Matematičkog fakulteta. Saradnja sa visokoškolskim ustanovama produbiće se u narednom periodu planiranim projektima Muzeja, koji će raditi na zaštiti zbirki starih predmeta - naučnih kulturnih dobara na Univerzitetu, ali i u privrednim organizacijama. Muzej nauke i tehnike, iako nadležan za sve ustanove koje štite naučnu kulturnu baštinu u celoj Srbiji, za sada nema svoj centar za konzervaciju, već kada tretira velike predmete sarađuje sa fabrikama kao što je 'Sartid', dok za manje predmete angažuje majstore i stare zanatlije.
