Izvor: Politika, 30.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija napisana srcem
Sutra veče u Berlinu, danas glavnom gradu već odavno ujedinjene Nemačke, glavnom sedištu Evropske akademije za film, svečanom ceremonijom dodele "evropskih oskara", nagrada EFA (nekadašnji "Feliks"), biće obeležen jubilej: 20 godina postojanja Akademije i dodela njenih godišnjih nagrada prema odluci glasova njenih 1.800 članova.
Uoči ovog, za evropsku kinematografiju, najznačajnijeg svečanog događaja, u ekskluzivnom razgovoru za "Politiku", koja Akademiji srdačno čestita jubilej, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slavni nemački reditelj Vim Venders, kao predsednik Evropske akademije za film, iznosi svoja sećanja na početke i govori o potrebi postojanja zajedničkog, evropskog filmskog doma.
Te 1988. godine za najbolji evropski film bio je proglašen "Kratki film o ubijanju" poljskog reditelja Kšištofa Kišlovskog, a Vi ste za "Nebo nad Berlinom" osvojili nagradu za najbolju režiju. Pedro Almodovar je tek bio "evropsko otkriće godine" sa filmom "Žene na ivici nervnog sloma", Bergman i Mastrojani primili su nagrade za životno delo...
Bio je to buran i dirljiv događaj. Primajući nagradu, Kišlovski je tada izgovorio: "Nadam se da je Poljska deo Evrope", a ta rečenica sa ove vremenske distance zaista simbolizuje koliko se Evropa promenila. Zasuzile su nam tada i oči kada je gruzijski reditelj Sergej Paradžanov neočekivano skočio na scenu da bi se poklonio i poljubio ruku Felinijevoj ženi Đulijeti Masini koja je tada nagrađivala Marčela Mastrojanija. Sve je tada bilo spontano jer smo svi bili euforični; iznenada smo postali svesni da radimo nešto zajedničko i dobro. Mi – filmski stvaraoci iz svih krajeva Evrope, podareni talentom za imaginaciju, ni u najvećim snovima nismo mogli tada da zamislimo koliko će naš kontinent biti drugačiji danas, kada proslavljamo dvadesetu godišnjicu.
Evropska filmska istorija beleži i da ste Vi zaslužni za osnivanje Akademije?
Kasnih osamdesetih godina nastala je duboka kriza filmova snimljenih u Evropi, gledaoci kao da su bili izgubili poverenje u naše filmove, a autori u same sebe. Bilo je i više nego jasno da se mora nešto učiniti za evropsku kinematografiju, da se mora smisliti nešto čime bi se snažnije mogli suprotstaviti brzom narastanju moći Holivuda.
I tako je rođena ideja o potrebi postojanja EFA?
Znali smo da bi okrivljavanje drugih za našu krizu bilo potpuno pogrešno. Jasno je bilo da moramo ponovo da otkrijemo sopstvene kvalitete zabave, da razumemo da autorski film ne znači snimati filmove samo za sebe, da naučimo kako da uradimo lokalni film koji bi pokrenuo evropsku publiku. Iz svega toga rodila se ideja o osnivanju Evropske akademije za film, sa namerom da da punu podršku u nastajanju i promociji evropskih filmova, da prenese iskustva mladoj generaciji. U najkraćem: da preuzme odgovornost za naš, filmski, doprinos evropskoj kulturi.
Nije postojala namera da se "konkuriše" Američkoj akademiji za film?
Da se konkuriše – ne. Da se preuzmu neka njihova iskustva i da se evropski film bori za evropsku i svetsku publiku – da.
Je li tih kasnih osamdesetih bilo teško da se ideja sprovede u delo?
Postoje tri osobe prema kojima i ovom prilikom moram da izrazim duboko poštovanje i veliku zahvalnost, jer bez političke podrške i njihovog umetničkog i intelektualnog uticaja ne bi bilo Evropske filmske akademije. To je Folker Hasemer, tadašnji berlinski senator za kulturu, koji je uložio sav svoj politički uticaj i energiju da okupi evropsku industriju u Berlinu da proslavi evropski film na prvoj ceremoniji. Zatim, tu je moj dragi kolega, mađarski reditelj Ištvan Sabo koji je, osim što je uložio svoj evropski duh u Akademiju, sročio tada Apel evropskih reditelja, kao inicijalno pismo za osnivanje Akademije. Pismo je potpisalo 14 autora, uključujući i Angelopulosa, Bergmana, Felinija, i ono je postalo kredo naše asocijacije. Na kraju, ali nikako poslednji, tu je i maestro Ingmar Bergman, naš prvi predsednik i heroj mnogih evropskih filmskih autora.
Koliki je uticaj promena koje je Evropa doživela za ovih 20 godina, na samu Akademiju i dodelu njenih nagrada?
Kada smo počinjali, većali smo samo o dvadesetak filmova koji su bili proizvedeni u evropskim zemljama. Do danas se taj broj umnogostručio, Evropa se ujedinila. Zbog toga smo pre deset godina odlučili da umesto sistema žirija u vidu nacionalnih komiteta, uvedemo demokratsku proceduru.
Šta to tačno znači?
Znači da svako iz evropske filmske industrije može da prijavi svoj film za Evropsku filmsku nagradu. Svi prijavljeni filmovi daju se na gledanje svim članovima EFA koji glasajući odlučuju o listi nominovanih, konačno i o dobitnicima nagrada.
Da li se događalo da onda svako glasa za film iz sopstvene zemlje?
Verovatno da jeste, ali naša jasna poruka svim članovima EFA bila je – "razmišljaj evropski! Bori se za film sa evropskim potencijalom, za evropsko gledalište. Ostavi nacionalno razmišljanje za sobom!" Tokom ovih godina to se pokazalo ispravnim, i danas mogu da tvrdim da smo načinili veliki korak napred.
Šta biste izdvojili kao najznačajniji doprinos EFA filmske akademije?
Izgradili smo most između industrije i autora i dali evropski dom svim sektorima filmskog stvaralaštva. Podržali smo život u različitosti i pružili uživanje u njoj, ceremoniju dodele nagrada načinili multikulturalnim okupljanjem evropske familije i pružili stalno narastajuću platformu za promociju evropskih filmova. Ove godine, uverićete se i sami, obezbedili smo i direktan prenos u 60 zemalja Evrope i sveta koji tako može da otkrije sve bogatstvo različitosti evropskog filma. Pred nama je u budućnosti još mnogo izazova, ali svaki je izazov i šansa za pobedu, za jačanje kulturne i društvene odgovornosti u zaštiti i promovisanju evropske filmske kulture.
-----------------------------------------------------------
Mihalkov i kavijar, na početku
– U još uvek podeljenom gradu i na, politički, podeljenom kontinentu bilo je veoma dirljivo kada je na scenu spontano istrčao Nikita Mihalkov sa torbom punom ruskog kavijara, predavši je legendarnom glumcu Kurtu Bua koji se upravo zahvaljivao povodom nagrade za sporednu ulogu u mom filmu "Nebo nad Berlinom" – priseća se Vim Venders početaka dodela nagrada tek ustanovljene Evropske filmske akademije.
-----------------------------------------------------------
Nominacije Manojlovića i Pejovića
Za srpsku kinematografiju veliki je uspeh što su se među nominovanima za nagradu EFA 2007. našla i naša dva filmska stvaraoca - glumac Predrag Miki Manojlović (za ulogu u filmu "Irina Palm" Sema Grabarskog) i kompozitor Dejan Pejović (za originalnu muziku u filmu "Guča" Dušana Milića).
[objavljeno: ]
