Izvor: Politika, 10.Maj.2015, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija koja se nije dogodila
Novi broj časopisa „Gradac” posvećen je virtuelnoj istoriji i pitanjima kao što je ishod Hitlerove moguće invazije na Britaniju
Šta bi bilo da je nacistička Nemačka pobedila Sovjetski Savez? Šta bi bilo da nije izbio Engleski građanski rat? Šta bi bilo da nije došlo do američkog Rata za nezavisnost? Šta bi bilo da Irska nikada nije podeljena? Šta bi se desilo da se Velika Britanija nije uključila u Prvi svetski rat? Šta bi bio ishod Hitlerove moguće invazije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Britaniju? Ovo su samo neka od pitanja koja u svojim tekstovima o virtuelnoj istoriji postavlja poznati škotski istoričar Nil Ferguson, a uz njega i istoričari Endru Roberts, Majkl Barli, Džonatan Heslam, Mark Almond. Pošto istorija ne priznaje opservacije o onome što je moglo biti po zakonima verovatnoće, a ipak se nije desilo, ovi ugledni istoričari upustili su se u rasprave o tome kako bi svet izgledao da je pobedila neka druga istorijska mogućnost. Negujući tradiciju alternativnog i subverzivnog stava u odnosu na stvarnost, časopis „Gradac” iz Čačka, u novom broju „Virtuelna istorija – da se dogodilo drugačije”, objavljuje tekstove ovih autora.
Imajući u vidu proizvoljnost stava „šta bi bilo kad bi bilo”, ugledni profesor svetskih univerziteta Nil Ferguson navodi mišljenja i onih naučnika koji su se protivili virtuelnom viđenju istorije i koji su verovali u istorijsku predodređenost. Navodi i deo iz knjige Benedeta Kročea „Nužnost u istoriji”, u kome se vidi Kročeovo protivljenje „kontrafaktualnim pitanjima”: „Takvo ’ako’ proizvoljno deli tok istorije na nužne činjenice i slučajne činjenice... To je igra kojoj se svi prepuštamo kad nam misli odlutaju ili kad smo besposleni, pa zamišljamo kakav bi nam život bio da nismo upoznali izvesnu osobu... Kad pokušamo da igramo takvu igru na terenu istorije, gde joj uopšte nije mesto, rezultati su suviše zamorni da bismo ih dugo pratili”, napisao je Kroče u pomenutom delu.
Ovom stavu može se priznati preciznost, ali razmatranja „šta ako” rasvetljavaju zašto su neki događaji okončani na jedan, a ne na drugi način, kako to radi umetnost, posebno književnost i film. Na primer, zbog čega je Hitler svojevremeno ozbiljno računao na britansko-nemački sporazum (smatrao je da rušenje Britanske imperije pre odgovara Amerikancima, Japanu i drugima) i zašto je Velika Britanija u jednom trenutku oklevala da se jasno suprotstavi nacizmu?
Adolf Hitler
Na početku svog teksta „Hitlerova Engleska: šta bi bilo da je Nemačka izvršila invaziju na Britaniju u maju 1940?”, Endru Roberts zamišlja paradni korak nacističkih čizama u Londonu, kao mogući ratni ishod, a zatim navodi Čerčilovu analizu okolnosti koje su prethodile Drugom svetskom ratu: „Da su se saveznici snažno oduprli Hitleru u njegovim ranim fazama, pružila bi se šansa zdravim elementima u nemačkom životu, koji su bili veoma snažni, naročito u Generalštabu, da je izbave iz manijakalnog sistema kojem je padala u šake”, smatrao je Čerčil, postavljajući i pitanje šta bi bilo da su se Britanija i Francuska usprotivile ponovnom naoružavanju Rajnske oblasti 1936. godine.
Istoričar Mark Almond svojim tekstom postavlja pitanje: „1989. godina bez Gorbačova: šta bi bilo da se komunizam nije urušio?”. Zapitao se najpre: „Zašto bataljoni tajne policije komunističkih režima 1989. godine nisu ispalili ni metak, a izvodili su tenkove na ulice još 1953. u Istočnoj Nemačkoj, 1956. u Mađarskoj, u Čehoslovačkoj 1968. i u Poljskoj 1980. godine?”. Po njegovom sudu, Gorbačov je bio manipulator javnim mnjenjem, koji je Perestrojkom ubrzao propadanje infrastrukture SSSR-a, a stvarni podsticaj za promene 1989. godine došao je najpre od tajne policije. Zaključio je da je dobro što više ne opstaje sistem koji je uništio život miliona ljudi, ali „da je Sovjetski Savez sačuvao privid moći, koji je tako dugo fascinirao zapadne političke lidere, Kremlj bi u to vreme mogao da izvodi svakakve podvale. Ko može da bude siguran da ne bi bile uspešne”, primetio je Mark Almond, profesor istorije na koledžu Orijel u Oksfordu.
Ovaj broj „Gradca” posvećen je i preminulom Milenku Pajiću, svestranom umetniku, članu uredništva ovog časopisa.
.jpg)
