Izvor: Blic, 30.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija koja se (ne) tiče Srba!
Nikome još uvek nije jasno kako je moguće da veliki broj dokumenata u kojima se krije istorija Srbije od 17. do 20. veka stoji u zapećku decenijama i kome je to moglo da ide u prilog. U Arhivu Srbije ovih dana je tiho, ali direktor i sam priznaje da vlada „nezvanično vanredno stanje".
Komisija sastavljena od stručnjaka iz Arhiva Srbije, Istorijskog arhiva Beograda i Arhiva Jugoslavije svakodnevno je u depou gde radi na rasvetljavanju pravog stanja stvari. Poseban režim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vlada u svim službama. Zaposlenima je zabranjeno da daju bilo kakve izjave. Direktor ne želi da pusti novinare da zavire u depo sa obrazloženjem: „A šta ako se ispostavi da sve ovo nije nemar, nego kriminal?!" Kako „Blic" nezvanično saznaje, naša arhivska dokumenta visoko su kotirana u ilegalnim inostranim kolekcionarskim katalozima i za njih se dobijaju sume od pet hiljada do pedeset hiljada evra.
- Deset paketa građe koja je krajem osamdesetih stigla u Arhiv Srbije još stoji neraspakovano. Pronašli smo spiskove dokumenata koji su prispeli iz Beča i sada u narednih desetak dana treba ustanoviti da li se sve što je preuzeto u restituciji nalazi u Arhivu Srbije. Nemam komentar za ovakvo stanje stvari. Toliko je vremena prošlo a da niko dokumenta ne stavi na sto makar iz sopstvene radoznalosti ili iznese u javnost - kaže Miladin Milošević iz Arhiva Srbije i Crne Gore.
Raspadom Jugoslavije i Komisija za restituciju tadašnjeg Ministarstva inostranih poslova, osnovana 1961. godine, prestala je da radi, te je deo arhivskih spisa predviđenih za povratak ostao u Beču. I Slovenija i Hrvatska su nakon toga osnovale sopstvene komisije i povratile istorijska dokumenta koja su se njih ticala, jedino Srbija nije ništa uradila povodom toga. Kako „Blic" nezvanično saznaje, u maju 2006. godine je u Ministarstvu kulture Republike Srbije održan sastanak sa predstavnicima austrijskog Ministarstva inostranih poslova na kome se razgovaralo o daljem „povratku srpske istorije", ali nakon toga verovatno nije ništa urađeno jer tokom jučerašnjeg dana u Ministarstvu nismo uspeli da pronađemo osobu koja nešto o tome zna.
Dokumenti naših konzula iz Frankfurta, Minhena i Beča, pismo austrijskog diplomatskog predstavnika iz Carigrada austrijskom diplomati u Beogradu, a povodom ubistva kneza Mihaila, železnička karta iz 1864. godine, prva fotografija bombardovanja Beogradskog univerziteta u Prvom svetskom ratu, četiri svežnja fotografija Samskona Černova iz Prvog i Drugog svetskog rata, građa vezana za istoriju zdravstvene kulture, rukopis dr Vladimira Velmar Jankovića, oca Svetlane Velmar Janković... samo su deo sačuvanih dokumenata.
Sumnja se da građa nije ekskluzivna
U krugovima istoričara neki sumnjaju da dobar deo građe o kojoj se govori ovih dana ne predstavlja ekskluzivu, odnosno da su naučnici već napisali mnoge knjige na osnovu nje.
- Veliki deo raznorodne građe je vraćen i zato na kutijama koje su sada dospele u žižu javnosti piše „razno". Danica Milić, autor teksta objavljenog u zborniku Arhiva povodom jubileja, predlagala je da sve to ostane kao jedan fond - „Vraćena građa odneta u Prvom i Drugom svetskom ratu" - otkrio je „Blicu" jedan od istoričara koji je za sada želeo da ostane anoniman.
