Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Jan.2009, 05:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Istorija Srbije od 19. do 21.veka "

BEOGRAD - Vest da je " Klio" objavio "Istoriju Srbije od 19. do 21.veka" nemačkog prof. dr Holma Zundhausena, u poznatoj istoriografskoj ediciji "Polis", koju uređuje prof. dr Smilja Marjanović-Dušanić zainteresovala je javnost.

Stavovi suprotni zaključcima srpskih istoričara

O knjizi za koju se "pročulo" da donosi stavove i zaključke koji su suprotni onima koje zastupa veći deo srpskih istoričara govorili su, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pored urednice njene kolege sa Filozofskog fakulteta prof. dr Vojislav Pavlović i prof. dr Milan Ristović.

U odličnom prevodu nedavno preminulog germaniste, germanoslaviste Tomislava Bekića (1935-2008.) knjiga sadrži sintezu autorovih višedecenijskih istraživanja i bavljenja srpskom istorijom u kontekstu istorije Jugoistočne Evrope. Zundhausen (67) , inače, predaje istoriju Jugoistočne Evrope na Slobodnom Univerzitetu u Berlinu i predsednik je Naučnog saveta Instituta za istočnoevropske studije u Minhenu.

Njegovo bavljenje, kao istoričar, ovim delom Evrope (u kome je i Balkan) datira od rada na doktorskoj disertaciji o uticaju Herderovih ideja na stvaranje nacija kod naroda Habrzburške monarhije i predvodi čitavu "školu" mladih istoričara koji su se okrenuli istraživanjima istorije istočne Evrope posle pada Berlinskog zida.

Po oceni urednice Marjanović-Dušanić knjige je neopsorno provokativna ali ona se uklapa u uređivački koncept "Polisa" da pokrene diskusije unutar srpske istoriografije kako bi se došlo do novog pogleda na našu istoriju u odnosu na one koji su prezentirani pre više od dve decenije kada je rađena istorija srpskog naroda.

Okrugli sto 20. februara

Marjanović-Dušanić je najavila da će 20. februara biti održan okrugli sto u saradnji Gete instituta, lista " Politika" i "Klia" na kome će se okupiti srpski istoričari da suoče mišljenja a planirano je da se pozove Zundhausen da bi se uključio u razmenu mišljenja sa kolegama iz Srbije. On je naučio nekoliko balkanskih jezika uključujući i srpski da bi mogao na licu mesta istraživati istorijsku građu.

Po oceni Ristovića ova knjiga u drugoj sredini, pa i našoj u drugim usloivma, ne bi privukla toliko pažnje što je najbolji dokaz da nam je potreban " pogled sa strane" na prošlost jer se naša istoriografija učaurila.

" Njegovo viđenje je korektiv za nas šta se zbivalo" smatra on.

"Nama je potrebna komunikacija a zatim kritička diskusija", naglasio je Ristović i izneo neke opaske na račun knjige kao što je primedba da autor pridaje suviše značaja nekim faktorima kao što je mitska strana srpske nacionalne ideologije koju je prenaglasio.

Neophodan je susret sa autorom, po rečima Ristovića jer ima puno elemenata u knjizi koji podležu diskusiji.

Pavlović se figurativno "zahvalio" Zundausenu na knjizi jer on pripada onoj strani zapadne istoriografije koja nije davala paušalna prikazivanja događaja u 20. veku. Po njegovom mišljenju osnovna Zundhauzenova teza koju zastupa u knjizi je diskutabilna jer nisu se odluke u srpskoj politici 20. veka donosile iracionalno na bazi mitskih predstava o nacionlanoj istoriji, već su političari tražili u mitovima opravdanje da bi se njihovi potezi " lakše prihvatili u najširim slojevima".

Pavlović se priključio Ristoviću u stavu da Zundhausen daje neke paušalne ocene srpskoj istoriografiji ali je poptuno u pravu kada primećuje da je bilo više puta diskontinuiteta u srpskoj istoriji 19. i 20. veka, a da je stalno prisutna mnogo veća opsednutost politikom kod Srba nego drugih naroda u regionu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...