Izvor: Glas javnosti, 28.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istine imaju početak i kraj
KnjiŽevnik Zoran Milisavljević dobio je nedavno nagradu „Zlatni beočug“. Ovo ugledno priznanje treće je zaredom koje je Milisavljević pridružio „Rakićevoj nagradi“ i „Zlatnoj struni“, nagradama kojima je skoro ovenčan za književno stvaralaštvo. Razgovaramo o nagradama, o političnosti i apolitičnosti, odnosu između političke i kulturne elite...
Za vrlo kratko vreme za knjigu godine dobili ste Rakićevu nagradu, za najbolju pesmu - „Zlatnu strunu“, a evo posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nekoliko meseci došao je i „Zlatni beočug Beograda“.
- Možda je najuputnije parafrazirati Vinavera, za stvaraoca su nagrade podaci stvaranja, dragoceni kao takvi. Dakle, autor mora na njih da gleda očima nezainteresovanog posmatrača, da se distancira od njih. Nagrade su kao Platonov mit o Odiseju. Odisej prolazi na lađi mimo ostrva sirena. On zna da one divno pevaju, ali one pesmom odvode putnika od puta. Tako je i sa nagradama.
Može li pisac da bude apolitičan?
- Književnik i uopšte čovek, pripadao ili ne pripadao političkim partijama, ne može biti apolitičan. Lična apolitičnost se sveti, kako pojedincu, tako i političkoj eliti, pa i državi. Dakle, ona uvek, direktno ili indirektno, otvara prostor za demagogiju i za korupciju svih vrsta. Apolitičnost, kao pojam, objašnjava, pre svega, moje političko poreklo, moje političko biće, pa u nekim slučajevima njegovo trajanje i ciljeve tog bića. Kako razumeti državu koja pokazuje nebrigu i ravnodušnost prema najvećim umovima svoga roda i kulturi uopšte, pospešujući svesno pseudokulturu u obliku novokomponovanog kiča, a sve to u nameri da se obračuna i da dokusuri i kulturu i intelektualnu elitu.
Šta to znači?
- To znači da naša politička elita mrzi intelektualnu elitu. Politika nam dođe kao sudbina, kako je rekao Napoleon, u životu svakog običnog čoveka, porodičnog, u svakom našem događaju, u svakom našem utisku, komunikaciji na neki način učestvuje politika. A profesionalno bavljenje politikom je ekskluziva, nešto što se dešava od situacije do situacije. To bi trebalo da bude, kod nas naravno da nije, važno legitimisanje volje građana. Posle pada najtotalitarnijeg Čaušeskuovog režima, rumunska država je imala toliko pameti da tamošnjem udruženju književnika ostavi najekskluzivnije zgrade, odmarališta i ostalo. Srpskim književnicima se otimaju legati, prodaje kuća Đure Jakšića u Skadarliji, otimaju prostorije lista Zmaj. Pre svega mislim na kuće Laze Lazarevića, Rastka Petrovića i drugih. Dakle, ni politički komesari koji su došli iz šume ‘45 godine nisu nameravali da ukinu književnost i književnike, već naprotiv, tadašnji istaknuti političar KPJ Milovan Đilas, na molbu Isidore Sekulić, književnicima je dodelio zgradu u Francuskoj 7. Danas, jedan drugi političar, koji se sasvim slučajno preziva Đilas, bi da uđe u Francusku 7 sa svojim tajkunima i da napadne ovo malo srpske kulture i srpskog jezika što je ostalo i da od hrama srpske kulture napravi možda parfimeriju ili prodavnicu uvozne obuće. Kako sagledati i opservirati samodestrukciju i nihilizam nove srpske političke elite koja će sa svim svojim paradoksima, najverovatnije, ući u istoriju kao najsramnija politička elita koju je Srbija u istoriji ikada imala.
Istina je jedna od tema vašeg stvaralaštva. Šta je za istina?
- Tu moram da pozovem u pomoć Šestova. Istine imaju početak, ali imaju i kraj. Večne istine imaju početak, i, možda, nemaju svršetak. Kakav je put do njih? Ako pođete za Don Kihotom, Svetom Terezom ili Orfejem, nigde nećete stići, a i ako stignete, nećete stići tamo gde su vaši vodiči. Kad izgubite put, kad put izgubi vas, tad ste u lavirintu, a šta se može reći o lavirintu? Pa ipak, svako mora da bira svoj put! Jedni idu za Anaksimandrom i Platonom, a drugi idu u suprotnom smeru, treći i četvrti, i tako dalje, kreću se u drugim ravnima tako da se njihovi putevi ne sreću, niti se ukrštaju. Ko će odgonetnuti tu veliku tajnu? I kako ona da se odgonetne, i neće li njena odgonetka biti na svoj način samo fikcija? Ne zahteva li sama suština tajne odricanje od svih odgonetanja? Ko će odgovoriti na ta pitanja? Ko će moći o njima da razmišlja?
