Izvor: Politika, 02.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istina boli manje od laži
I naši životi su puni iluzija koje su, ponekad, spasonosne, pomažu nam da preživimo nesnosne trenutke. Ali, s vremena na vreme, mogu biti i pogubne, kaže poznati reditelj
U Beogradskom dramskom pozorištu reditelj Goran Marković postavlja svoj najnoviji komad „Falsifikator” čija premijera je najavljena za 17. maj na Velikoj sceni. Predstava je deo projekta „Posle pada”, koji će objediniti 15 evropskih zemalja u obeležavanju dve decenije od pada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Berlinskog zida, a realizovana je u saradnji sa Gete institutom, kao organizatorom. „Falsifikator” se bavi padom bivše Jugoslavije u kojoj se lični pad glavnog junaka prepliće sa padom sveta u kojem živi.
Goran Marković je završio režiju na čuvenoj Praškoj akademiji. U pozorištu je prisutan kao reditelj i dramski pisac, a iza njega je i uspešna filmska karijera. Marković predaje režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, član je Evropske akademije za filmsku umetnost u Briselu. Dobitnik je velikog broja nagrada.
Radnja komada „Falsifikator” odigrava se krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka u Bosni. Zašto ste priču smestili u ovaj vremenski okvir, i još u Bosnu?
Kada sam od Gete instituta, a povodom dvadesetogodišnjice pada Berlinskog zida, dobio narudžbinu da napravim komad koji bi se, na ovaj ili onaj način, bavio PADOM, izabrao sam period naše istorije koji smatram početkom pada Jugoslavije. I to baš u Bosni, jer je ona predstavljala bastion moje bivše domovine. Po mome mišljenju, tamo je najpre počelo da se ljulja. Junaci koji se pojavljuju umom komadu, svaki ponaosob,reprezentuju sile koje su razorile zemlju u kojoj sam rođen. Jedina čista osoba je glavni junak ove priče koji je – falsifikator.
„Falsifikator” je nastao inspirisan životnom pričom Nedeljka Stanića, oca glumca Tihomira Stanića. Šta Vas je zaintrigiralo u životnoj sudbini ovog bivšeg učitelja i podstaklo da napišete ovaj komad?
Biografija Tikinog oca jebila samo polazna osnova za tekst. Tog čoveka nikada nisam upoznao i znam ga samo iz priča njegovog sina i mog glavnog glumca. Ali, ja sam često tako radio: kada sam prikupio materijal za „Variolu veru”, napravio sam potpuno izmišljenu priču koja se samo tu i tamo naslanjala na prave događaje. Isto je bilo sa „Delirijum tremensom”,kojem je samo povod bila sudbina Predraga Ejdusa. Ejdusje kasnije igrao glavnu ulogu u mom komadu. Ili, nedavno završeni film „Turneja”. Polazna osnova je bila anegdota koju mi je ispričala grupa beogradskih glumaca koji su se vratili iz ratom zahvaćene Srpske Krajine i proveli se tamo kao bosi po trnju. Hoću da kažem, volim da počnem od nečeg stvarnog i onda odem u izmišljeni svet, tamo gde me vodi logika priče a ne faktografija.
Vreme u kojem se dešava komad nazivate vremenom falsifikovanja stvarnosti?
Otitoizmu sam već snimio jedan film koji predstavlja moju dečiju autobiografiju. Kao dete, nisam shvatao opštu hipokriziju kojom je Titovo doba odisalo. Zamislite raj koji se zvao „Bratstvo-jedinstvo” nastao posle samo nekoliko godina nakonmeđunacionalnog i međuideološkog pokolja tokom Dugog svetskog rata. Moj film „Tito i ja” završava se tamo gde počinje „Falsifikator” –otrežnjenjem.
Kroz priču o falsifikatoru Anđelku govorite o padu bivše Jugoslavije. Priča, ipak, nije jugonostalgična već se obračunava sa lažima. Koliko je aktuelna danas?
Mislim da su naši ljudi već tresnuli o tle. Pad je bio krvav i mučan. Izgubili su svi oni koji su imali dobre namere, iluzije. Dobili su samo lovci u mutnom i klasični pokvarenjaci. Oni su jedini pravi dobitnici posle ovoga što nam se dogodilo. Moram reći da sada, kada posle toliko godina gledam filmske žurnale s kraja šezdesetih, čudom ne mogu da se načudim sa koliko slepog poverenja su tadašnji stanovnici te nestale zemlje verovali svome vođi. Danas, kada je mnogo gore, mi bar ne verujemo mnogo onome što nam pričaju.
„Falsifikator” je drama sa 14 likova različitih nacionalnosti Anđelko, Mirjana, Jugoslav, Slobodan, Smajo, Miljenko....
Da, oni predstavljaju, da tako kažem, centrifugalnu silu koja je razorila Jugoslaviju. Svi,osim glavnog junaka,rade o glavi zemlji u kojoj žive. Iz različitih razloga, potpuno nevezano jedan sa drugim.
Želeli ste, kako ste jednom izjavili, da se iz ove priče rodi komedija. Koliko je to moguće?
Ne da je moguće nego je obavezno. Raspravljati o tragičnom kraju jedne zemlje koju su mnogi voleli a da se ne nađe razlog za smeh je neodrživo. Za mene je to jedini način da se ta tragična činjenica preboli, da se preradi u nešto prihvatljivo. Uostalom, to je moj način izražavanja u mnogim stvarima koje sam napravio.
Očekujete, međutim, da će predstava „Falsifikator” podstaći na razmišljanje šta je iluzija, a šta realnost?
Naravno. Ali ne samo u pogledu teme koju obrađuje. I naši životi su puni iluzija koje su,ponekad,spasonosne, pomažu nam da preživimo nesnosne trenutke. Ali,s vremena na vreme,mogu biti i pogubne. Istina boli, ali ipak mnogo manje od laži.
Vaši raniji junaci, tvrdite, ne bi preživeli surovost tranzicije u Srbiji. Oni su bili srećni i nesrećni, ali nikada toliko poniženi?
Da, dobro ste to rekli. Poniženje je glavna odlika ovog trenutka. Zato ovaj čas smatram gorim od onoga u kome žive junaci „Falsifikatora”. Moj komad počinje studentskom pobunom iz 1968. Mi smo se bunili kada smo bili mladi. U jednoj klasičnoj diktaturi, mladi ljudi su postavili svoje uslove za nastavak života. Nije bitno što su ispali naivni i neuki pa ih je lisac kakav je bio Broz preveslao žedne preko vode. Ali, bar su pokušali.
Koliko je, i da li je i danas prisutan uticaj Kafke na Vas ?
Franc Kafka je prisutan u mome životu oduvek. Jedino što sam to shvatio tek onda kada sam ga pročitao.
Do sada smo, kažete, živeli u opereti, sada živimo u hororu?
Ima toliko žanrova koje još nismo oprobali. Možda bismo mogli da probamo sa ljubavnom tematikom?
Borka Trebješanin
-------------------------------------------------------------
Izložba kostima iz filma „Turneja”
Izložba „Turneja”, koju čine scenografske skice, fotografije, kostimi i plakati rađeni za istoimeni film i pozorišnu predstavu reditelja Gorana Markovića biće otvorena sutra uveče u 19 časova u novootvorenom Kulturnom centru „Grad” (Braće Krsmanovića 4) u Beogradu. Autori čiji radovi će biti izloženi su, između ostalih, Ljiljana Petrović, Veljko Despotović, Zdravko Mićanović i Geroslav Zarić, kao i studenti četvrte godine smera grafički dizajn i fotografija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Na slici: Jelena Đokić i Mira Furlan u Markovićevom filmu „Turneja”
[objavljeno: 03/05/2009]
