Izvor: Politika, 07.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispunjena očekivanja
Predstavljanje Oktobarskog salona na međunarodnom bijenalu u Berlinu je uspešno poslata poruka umetničkom svetu o našoj izložbi
Od našeg specijalnog izveštača
Berlin, 7. aprila – Prezentacija izložbe Oktobarskog salona u okviru Petog berlinskog bijenala proteklog vikenda u nemačkoj prestonici prevazišla je u pozitivnom smislu sva očekivanja organizatora. U zelenoj sali Ballhaus dvorane, koja je zadržala davnašnji izgled iz 1913. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine, okupili su se u neočekivano velikom broju posetioci, među kojima su bili prethodni kustosi Oktobarskog salona Anda Rotenberg i Rene Blok, kustosi iz bivših jugoslovenskih republika, predstavnici inostranih bijenala, umetnici, studenti, predstavnici medija" Došao je i otpravnik poslova ambasade Srbije u Berlinu Milan Gojković, stigli su i naši umetnici koji odavno ili odnedavno žive i stvaraju izvan Srbije – Braca Dimitrijević i Tanja Ostojić.
Kulturni centar Beograda je uz podršku Skupštine grada i agencije „O.B.I.C.O.M. Saatchi and Saatchi” pažljivo pripremio prezentaciju, koja je, osim izložbe kataloga dosadašnjih međunarodnih izložbi Oktobarskog salona i predstavljanja radova na video ekranu, uključila i prateći dizajn u obliku plakata, platnenih torbi i vizuelno atraktivnih pozivnicasa logom Salona. Tako je umetničkom svetu uspešno poslata poruka o beogradskoj izložbi.
Prisutne goste pozdravili su najpre Danica Jovović-Prodanović direktorka Kulturnog centra Beograda, Dragana Zeljković, predstavnica Skupštine grada Beograda, i Bojana Pejić, kustoskinja narednog 49. oktobarskog salona.
Anda Rotenberg, istoričarka umetnosti iz Poljske, bila je prvi umetnički direktor Oktobarskog salona kada je ova manifestacija 2004. godine bila inaugurisana kao međunarodna izložba. Anda Rotenberg sažela je svoja iskustva o radu na ovoj izložbi naglasivši da sada, na distanci od nekoliko godina, ima utisak da bi bila mnogo slobodnija u koncipiranju izložbe.
„Izložba se zvala ’Kontinentalni doručak’ i bila je to prva godina kada je ova velika manifestacija prerasla iz lokalne u međunarodnu. Želela sam da ispunim očekivanja organizatora, što je značilo da je trebalo da izbalansiram i kombinujem učešće lokalnih i gostujućih umetnika. Najpre sam odlučila da izaberem temu, a onda autore, odnosno njihove radove”, rekla je Anda Rotenberg.
Rene Blok, kustos iz Nemačke, počeo je svoje izlaganje slikovitim i duhovitim objašnjenjem da je njegovo profesionalno kretanje u vreme pripremanja Salona izgledalo tako što je jednom nogom bio u Berlinu, a drugom u Istanbulu. Beograd je, kao što je pokazao, tu negde, između. Iz publike je onda neko doviknuo da Beograd ima odličnu poziciju!
„Pre dve godine radio sam Oktobarski salon pod nazivom ’Umetnost, život i pometnja’. Pre toga sam imao iskustvo u radu i pripremanju izložbi na Balkanu, kao i na Cetinju. Smatram da je ta komunikacija između umetnika na Balkanu veoma važna, a posebno je važno što sam na izložbi u Beogradu predstavio i umetnike iz skandinavskih zemalja, pa je time otvoren još jedan koridor komunikacije između Balkana i severa Evrope na polju umetnosti”, kazao je Blok, kustos čiju disciplinu i preciznost u radu i posle dve godine ne propuštaju da pohvale saradnici Oktobarskog salona – od tehničara do kustosa.
„Ako želite da dođete u Beograd, zaboravite ono što ste videli na televiziji”. Ovo su reči direktorke Kulturnog centra Beograda, koje je izgovorila u jednom intervjuu a koje je, na berlinskoj prezentaciji, citirala Bojana Pejić, naglasivši da, kao kustoskinja narednog Salona ne namerava da menja imidž Srbije, jer umetnost i kultura sami po sebi rešavaju takve probleme.
Najavljujući predstojeći Salon, Bojana Pejić, koja dve decenije živi i radi u Berlinu, objasnila je prisutnima da je njena stručna pažnja poslednjih godina usmerena na kritičku i političku umetnost i da će naredni Salon pod nazivom „Umetnik građanin – umetnica građanka” predstaviti umetnost u kontekstu u skladu sa stavom „da nam je potrebna umetnost koja će nam reći ono što ne želimo da znamo”.
Predstavljanje Oktobarskog salona na manifestaciji poput Berlinskog bijenala, koja okuplja mnogobrojne inostrane kustose, direktore drugih bijenala, bilo je značajno pre svega kao informacija o tome šta se zbiva u Srbiji i Beogradu.
– Bez obzira na to što Oktobarski salon ne pripada mreži bijenala koja su se nedavno uspostavila, kao što su liverpulsko, tiransko, atinsko, berlinsko, namera je bila da se naša izložba kao specifična godišnja izložba predstavi publici koja je, inače, veoma informisana. Mislim da je u tom smislu ovo predstavljanje postiglo svoj cilj jer je bila prisutna prava publika, odnosno publika na koju smo i mislili kada smo planirali ovu prezentaciju, rekla je Danica Jovović-Prodanović.
Marija Đorđević
[objavljeno: 08/04/2008]
