Izvor: Glas javnosti, 05.Mar.2010, 07:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispraćaj pisca "lake proze"
BEOGRAD - Književnik Momo Kapor biće sahranjen danas u 16 časova u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a komemoracija povodom njegove smrti biće održana u 13.30 časova u Svečanoj sali Skupštine Beograda.
Književnik, slikar i novinar Momo Kapor preminuo je prekjuče, u 73. godini, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
Kaporovom smrću sa beogradske, srpske i mnogih drugih scena otišao je poslednji trubadur koji je svojom kičicom, olovkom i starinskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pisaćom mašinom ovekovečio šarm, zavodljivost, razigranost, lepotu, fluid Beograđanki.
Literarni krugovi mu nikada nisu hteli da "oproste" što je "Beleškama jedne Ane" osvojio srca majki i ćerki sa stranica "Bazara", a zatim je romanom "Foliranti" (1975), kojim je u Zagrebu Zlatko Crnoković pokrenuo ediciju "Hit", postao bestseler pisac u punom smislu tog pojma po najstrožim zapadnim merilima.
Kaporova popularnost se širila poput stepskog požara po celoj bivšoj Jugoslaviji i zato se i njegovo ime našlo u kultnom delu post jugoslovenskih prostora "Leksikon Yu-mitologije", objavljenom istovremeno u Zagrebu i Beogradu pre pet godina.
Pečat pisca "lake proze" pratio ga je tokom više od četiri decenije, jer je svaki od četrdesetak naslova odmah postajao hit, da bi mu tek knjiga "Ispovesti", kojom je ušao u plavo, jubilarno 100. kolo Srpske književne zadruge, donela nagradu koja nosi ime Dejana Medakovića. Tom prilikom, Kapor se poverio da se konačno "oseća" piscem, inače je uvek u rubriku zanimanja pisao novinar, jer je to "ozbiljnan posao", a slikar ili književnik nije.
Jedino je Kapor mogao da napiše internacionalni hit "Vodič kroz srpski mentalitet", prvobitno objavljen na engleskom jeziku, pošto je to zbirka priča koje je redovno godinama pisao za reviju "Jata", jer je tačno znao kako da svoje zemljake dočara strancu i učini ih simpatičnim, autentičnim, originalnim, nezaboravnim.
Bila je to nenadmašna i neprevaziđena "reklama" za Srbiju i njene žitelje koju će jednog dana proučavati etnolozi, antropolozi i istoričari.
Ovaj "Vodič" je najbolji dokaz da nas niko ne može razumeti bolje od nas samih, ali u isto vreme on pokazuje, na veoma originalan način, zašto su nam inat i tvrdoglava iracionalnost dominantne nacionalne osobine. Mašala! Zavičaj o kome je uvek pisao sa velikom dozom sete i nostalgije nije ga zaboravio i 2004. godine je izabran za redovnog člana Akademije za nauku i umjetnost Republike Srpske.
.jpg)
