Izvor: RTS, 03.Avg.2016, 19:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispovesti izbeglica na stranicama romana
Aktuelna "velika seoba naroda" podstakla je stvaraoce u različitim oblastima, posebno književnike, da dela posvete izbegličkoj krizi i evropskom odgovoru na nju. Dok ona traje i dobija nove, preteće oblike, literarnim sredstvima pokušavaju da pomognu u traženju odgovora na dramatične izazove vremena.
Ljudima iz udarnih vesti širom planete, čiji je život stao u odrednicu "izbeglica", književnost >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vraća mali deo onoga što su izgubili. Dospevaju u priče i romane i na prostorima koji su im cilj, a do kojih ne mogu zbog fizičkih barijera.
Nadomak glavne Beogradske autobuske stanice počinje priča prvog romana o aktuelnoj "velikoj seobi naroda", koji je objavljen u Srbiji. Zasnovan je na ispovestima ljudi koji su došli iz Sirije, Avganistana, Jemena i drugih zemalja.
"Knjiga 'Na kraju napisano' Aleša Štegera govori o velikoj drami ljudi koji su u dramatičnim egzistencijalnim okolnostima krenuli na put neizvesnosti. To je priča o ljudima koji pred silama istorije beže od svog jezika, kulture", objašnjava Gojko Božović, izdavač dela i teoretičar književnosti.
Britanski autor Patrik Kingsli put hiljada ljudi u neizvesno izbeglištvo naziva "novom odisejom".
"Svi ti ljudi idu na neverovatna, 'epska', literarna putovanja. Oni su kao vi i ja, imali su svoje živote, zanimanja, a odlaze u nepoznato", navodi Patrik Kingsli.
Trenutna dešavanja aktuelizuju i ranije napisana dela s tom tematikoma i pitanje: Može li književnost danas, kada je marginalizovana, da pokrene promene, pre svega u odnosu prema ugroženima?
"Zato što je marginalizovana i pošto je ostala bez uticaja, književnost se našla izvan mreže ključnih tokova moći, kapitala i drugih zona uticaja. Samim tim ima paradoksalnu snagu da, bivajući neizvesna, osmišljava suštinske tačke otpora, novo razumevanje sveta", kaže Gojko Božović.
Književna reč brže dopire do svesti i savesti. Potvrda za to je priča somalske književnice Versan Šire, koja piše: "Uvrede je lakše progutati nego ruševine i kosti, ponos se zaboravlja jer je opstanak važniji."
