Izvor: Glas javnosti, 26.Avg.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ismevanje istorije
Dopunjeno izdanje mog najboljeg romana „Žega“ namenjeno je svim individualcima, ljudima koji su naglo morali da budu upućeni u porodično poreklo, svima koji imaju iskustvo ljubavnog trougla, onima koje zanima balkanska politika, a koji nisu ostrašćeni, svima koji su imali problema da pročitaju prvo izdanje „Žege“. Svima kojima se dopao „Šnit“, a nisu čitali „Žegu“ - bez čijeg čitanja ne može do kraja da bude shvaćen ni „Šnit“, budući da ta dva romana zajedno čine >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << deo mog etnopetoknjižja u nastajanju - kaže u razgovoru za Glas Igor Marojević o knjizi koja je upravo izašla iz štampe („Laguna”“), a biće predstavljena 29. avgusta. Nova verzija „Žege“ biće za stotinak stranica duža i mnogo razumljivija za čitaoce, tvrdi Marojević, jedan od najznačajnijih aktuelnih srpskih proznih pisaca.
Čime je to novo izdanje romana „Žega“ dopunjeno?
- Petogodišnjim autorskim ugovorom koji sam sklopio s „Lagunom“ krajem 2005. godine dogovoreno je da osim novih dela objavimo i dopunjena izdanja pojedinih mojih ranije štampanih knjiga. Dejan Papić i ja smo ocenili da je sada, posle relativnog komercijalnog uspeha „Šnita“, pogodan trenutak da u pogon pustimo „Žegu“, koja sa pomenutim romanom čini srodan tip štiva. Ove dve knjige donose sličan tretman istorije, između ostalog. Takođe, naravno da mi je stalo da sada, kada me čita više ljudi nego ranije, moj, po mnogim mišljenjima najbolji roman, dođe do većeg kruga publike.
Često se opredeljujete za tabu teme?
- Odlučujem se na tabu teme pošto samom svojom tabuizovanošću nose izvesnu harizmu. Ono što je u romanu „Šnit“ bila tema Zemuna tokom Drugog svetskog rata, kada je ovaj grad bio pripao Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, to je za „Žegu“ bila tema sukoba pristalica i protivnika Kraljevine SHS u Crnoj Gori, takozvanih „bjelaša“ i „zelenaša“. Takođe me privlači da se kroz formu romana poigram istorijom i da je, koliko mogu, ismejem, s obzirom na to da je ona direktno i prilično negativno uticala na naše živote u poslednjih dvadesetak godina, u čemu su joj satelitski pomagači bili razni zastareli klasični istorijski romani. Dabome, „Žega“ nipošto nije istorijski, nego paraistorijski, ako ne i antiistorijski roman.
PRIČA O BEOGRAĐANKI I DOŠLJAKU
Ko su vaši junaci?
- U središtu istorijskog dela radnje su Beograđanka Marija Panić i Stevan Kažić, isprva došljak u Beogradu. Kada se otkrije da ima verenicu u Crnoj Gori, Stevan beži iz straha od Marijinog brata, oficira Martina, i njegovog ujaka, ovlašćenog snabdevača vojske. S obzirom na to da je i brat njegove verenice na strani vojske, ne preostaje mu ništa sem da se priključi protivnicima Kraljevine SHS u pokušaju da se zaštiti. Oni koji su pročitali “Šnit” ali nisu i “Žegu”, primetiće da je i u ovom romanu ljubavni trougao jedan od glavnih motiva. Rado pišem o tom problemu, jer se kroz njegove učesnike najdirektnije moguće prelamaju ljudska sujeta, mogućnosti odnosno nemogućnosti da se čovek izdigne iznad konvencija i objektivnih prepreka, a naravno i ljubav i njena stvarna snaga. Sve to prelamanje je pogotovo jako kad je u okolini rat, a mene je i u “Žegi” i “Šnitu” najviše zanimalo da pišem o pokušaju običnih ljudi da žive normalno bez obzira na radikalne okolnosti.
