Izvor: Blic, 05.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iskušenje vlasti
Iskušenje vlasti
Veoma volim dramski tekst, ali strah me je od njega. Jer, imam utisak da jezik dolazi iz mog sveta, prelazi u spoljašnji, pa mi se ponovo vraća - rekla je Svetlana Velmar-Janković povodom objavljivanja knjige drama 'Žezlo' (izdavač 'Stubovi kulture').
Kako je sama navela, drama 'Knez Mihajlo' nastala je iz potrebe autorke da se oslobodi (mentalnog) pritiska obimne građe i podataka koji su je pritiskali, a drama 'Stefan Dečanski', jer je od malena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bila opsednuta sudbinom tog srpskog vladara koji je ubio oca, a potom i rođenog sina. Pričajući o liku Kneza Mihajla, Svetlana je govorila i o tome da je reč o vladaru, koji je sa jedne strane pokušavao da uvede red i institucionalizaciju u državu, a sa druge strane hvatao se u koštac s nimalo naivnim dvorskim spletkama.
'Sa istorijske tačke gledišta, dešavanja koja su obeležila vreme Kneza Mihajla traju i danas. Politika velikih sila prema Balkanu suštinski se već 150 godina nije menjala. Mi smo uvek bili jedna manja ili veća pazla u mozaiku njihovih interesa. Pokušala sam da ispričam tu priču da bismo bolje razumeli sebe, zašto i kako nam se događa to što nam se događa,' rekla je Velmar-Janković i dodala kako je takođe opseda priča o vlasti.
Kako je navela, celog svog života fascinirana je ljudskom promenom pod pritiskom vlasti.
'Ljudi se preko noći promene. Taj fenomen pokazalo je, na primer, vreme posle Drugog svetskog rata, ali i kasne šezdesete, a o devedesetim da i ne govorimo. Veliki su to prelomi u ljudskim životima, ključnu ulogu igra strah od survavanja sopstvenog života. Politika kao sudbina, kako je govorio Slobodan Selenić. 'To je ono što me opseda u priči o vlasti,' rekla je Svetlana. Govoreći o drami 'Stefan Dečanski' autorka je navela da je to jedan od najtragičnijih likova među srpskim vladarima, koji se, evo, sve više vraća u našu svakodnevicu, pogotovo sada kada više ne možemo ići u Dečane.
'Mi smo se malo bavili svojom istorijom i svojom prošlošću na pravi način. Nismo umeli da je približimo svojoj deci kroz niz generacija. Tako smo izgubili pamćenje. Prećutkivanje, koje je bilo naročito prisutno nakon Drugog svetskog rata, zapravo je slika našeg zaborava'.
Na pitanje 'Blica' da li nas je istorija, koja se iznova ponavlja, naučila nečemu, Svetlana je odgovorila: 'Kako koga'.
'Onaj ko hoće da uči, taj nešto i nauči. A mi istoriju ne znamo, zato nas i nije ničemu naučila.' T. Nježić
