Izvor: Blic, 28.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isidorine ladarice
Isidorine ladarice
Večeras u Svečanoj sali Skupštine grada (20) je pretpremijera koncerta srpske muzike, a premijera je zakazana za 3. decembar u Amsterdamu, oba u organizaciji Fondacije 'Barka' i koncertne dvorane 'Muzikhebau' iz Amsterdama i 'Jugokoncerta' i Skupštine Beograda. Izvođači su Beogradski gudački orkestar 'Dušan Skovran', Aneta Ilić - sopran, Julija Hartig - violina, solisti su Marina Nenadović - flauta i Borislav Čičovački - oboa, Veljko Klenkovski - >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << klarinet, Nenad Janković - fagot, Vladimir Jovanović - truba, Milan Roksandić - horna, kao i perkusionisti Miroslav Karlović i Lazar Čolović.
U prvom delu, na programu su dela Ludmile Frajt 'Ekloga za kamerni orkestar', Aleksandra Obradovića 'Koncert za violinu i gudače' i Vuka Kulenovića 'Raskovnik za gudački orkestar'. U drugom delu biće izvedene 'Nove Ladine pesme' (solista je Aneta Ilić) i 'Skomarska igra' Isidore Žebeljan, koja će biti i dirigent.
Po Isidorinim rečima, prvi put su insitucije iz dve države zajednički podržale izvođenje savremene srpske muzike: 'Pre svega, radije koristim izraz ‘umetnička muzika’ a ne ‘klasična’ jer ‘klasična’ se zapravo odnosi na određeni vremenski period iz prošlosti. Dakle, ovaj koncert finansira nekoliko holandskih fondacija (Fond Princa Bernharda i Fond Ministarstva kulture Holandije), kao i Skupština grada Beograda; to je važno naglasiti jer se ne događa često da stranci finansiraju koncert isključivo srpske muzike. Inače, Fondacija 'Barka' se ovakvim projektima bavi još od 1993. godine, organizovala je preko 20 kulturnih manifestacija kojima je promovisana srpska kultura.'
Govoreći o inostranom angažmanu, Isidora napominje da se u zapadnim zemljama umetničkoj muzici pridaje poseban značaj jer je odraz, kako oni to kažu, duhovno-intelektualnog uzrastanja. U tom smislu, oni su veoma zainteresovani i otvoreni i prema muzici koja dolazi s ovih prostora. Imaju i sluha i interesovanja za njenu specifičnost, poseban senzibilitet, autentičnost', napominje Isidora.
Lada je, inače, staroslovenska boginja proleća, rađanja, seksualnosti. U narodu su poznate stare pesme, takozvane ladarice, a Isidora se inspirisana ovom mitskom figurom u 'Novim Ladinim pesmama' oslanjala na antologiju srpske građanske poezije s kraja XVIII i početka XIX veka.
'Iz raznih pesama sam uzimala delove, po jedan-dva stiha, preslagala ih, adaptirala... Reč je o pesmama anonimnih stvaralaca. Tačnije, ljudi koji se na neki drugačiji način bavili poezijom - apotekara, zanatlija... Ti stihovi su za mene bili strahovito inspirativni jer odišu posebnom lucidnošću, sasvim su autentični; neka snaga, snaga i lepota takozvanog običnog, svakodnevnog života izbijaju iz njih. S posebnom strašću komponovala sam muziku za njih,' kaže Isidora Žebeljan za 'Blic'.
T. Nježić
.jpg)
