Izvor: Danas, 02.Mar.2016, 22:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isidorin duh luta Beogradom
Beograd - - U Kući kralja Petra Prvog na Senjaku krajem prošle nedelje otvorena je izložba eksponata iz Legata književnice Isidore Sekulić, koji se čuva u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković". Tako se soba prve žene člana Srpske kraljevske akademije, a potom SANU, osnivača i počasnog predsednika i sekretara Srpskog PEN-a, počasnog člana SKZ i Matice srpske, prvog posleratnog predsednika Udruženja književnika Srbije, do 9. marta vratila na "čarobni breg", kako je Isidora >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Sekulić nazivala Senjak i Topčider, gde provela veći deo života. Autori izložbe su istoričar umetnosti Lidija Jakšić i pisac Laura Barna čiji je roman o Isidori Sekulić "Moja poslednja glavobolja",Zavod za udžbenike objavio 2008. godine.
Police sa knjigama i fotografijama Frederika Šopena i Eduarda Griga, koji posetioce neodoljivo podseća na Alberta Ajnštajna - osim što je pisala, Isidora Sekulić je svirala klavir i pisala muzičku kritiku, dve kožne fotelje, stočići, pisaća mašina, radio, sekreter, naočare, svećnjaci, ikona Bogorodice, slika Petra Petrovića Njegoša, reprodukcije dela Jovana Bjelića, Zore Petrović, Milice Bešević...
- Nismo mogli sve da prenesemo - lomljive sitne predmete i Isidorinu posmrtnu masku koja se i inače ne iznosi iz sefa. Nedostaju i umetničke slike, jer su u lošem stanju, ali smo napravili reprodukcije da bi upotpunili atmosferu... - kaže za Danas Laura Barna.
Ona naglašava da su "Isidori Sekulić predmeti mnogo značili i da su i dan danas toliko natopljeni njenom energijom da svako ko uđe u njemu rekonstruisanu sobu u Kući kralja Petra oseća Isidorino prisustvo".
- Dok sam radila na romanu o Isidori, čula sam priče da je ona u teškim vremenima i kad je bila izuzetno nervozna, premeštala nameštaj i predmete - to je na neki način smirivalo. Imala je poseban odnos čuvenim reprodukcijama koje je donosila iz celog sveta i razglednicama koje je uramljivala i držala na zidovima hodnika da bi se, kad uđe u kuću, setila svih mesta koja je obišla. Cenila je i tuđe predmete. Postoji dirljiv detalj da je pred kraj života, kad je shvatila da odlazi sa ovog sveta, postavila u hodniku dugačak sto, na koji je stavila sve stvari za koje je mislila da nisu njene i poruku: "Neka svako uzme ono što je njegovo" - priča Laura Barna.
Red, disciplina i skromnost kojima odiše soba Isidore Sekulić, prema rečima sagovornice Danasa, više odgovaraju "muškoj nego ženskoj radnoj sobi, zato što je Isidora odrastala sa dvojicom muškaraca - ocem Danilom Sekulićem i bratom Dimitrijem koji su bili muški uzor, jer je rano kao devojčica ostala bez majke".
- Isidora je zaista imala taj muški princip koji ju je nju učinio veoma snažnom. Ali i ta disciplina i skromnost su pokušaj da se ovom izložbom pokaže i druga strana medalje - Isidora kao žena, ljudsko biće od krvi i mesa, sa svim svojim ranjivostima, slabostima, manama, vrlinama, ne samo kao ikona, nego i kao žena srpske književnosti - naglašava Laura Barna.
Ona kaže da je na ideja o ovakvoj izložbi došla još dok je radila na knjizi "Moja poslednja glavobolja", kad je imala pristup Legatu, sefu i trezoru u kom se nalazi ostavština Isidore Sekulić. Barna objašnjava da je kao član Upravnog odbora Fonda "Isidora Sekulić" zajedno sa Lidijom Jakšić iz Kuće kralja Petra Prvog osmislila je celu postavku, koja je udarnički brzo ostvarena zahvaljujući razumevanju upravnika Univerzitetske biblioteke Aleksandra Jerkova.
Prema njenim rečima, ovom izložbom Isidora Sekulić se "vratila na stare staze - omiljeno brdo koje je beskrajno volela da obilazi".
- Živela je u Puškinovoj koja se tada zvala Golsvortijeva ulica, potom u ulici Miodraga Gavrilovića, kojoj je ponovo vraćen stari naziv Vase Palagića. Izložba je u Kući kralja Petra u broju 40, a ona je živela u broju 70. To je baš čudo - naglašava Laura Barna.
.jpg)
