Izvor: Blic, 17.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isceliteljska moć ljubavi
Isceliteljska moć ljubavi
Na novoj sceni 'Madlenijanuma' - 'Bel etage' između stubova, po podu, razastrto belo platno. Sa strane tri gracije - Boba Stojnić, Vanja Marković i Vanja Ejdus, dogovaraju se pred početak probe predstave 'Frida Kalo – Diva Apsoluta' Sanje Domazet, u režiji Ivane Vujić. U uglu, uz jedan od stubova krevet prekriven belom plahtom. Po zamisli Koste Bunuševca (potpisuje scenografiju), njen ležaj ima lice i naličje uz koja su delimično prikovane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stara (Dobrila Stojnić) i mlada (Vanja Marković) Frida.
Izvan scene Boba Stojnić ima dilemu oko čizama koje treba da nosi u krevetu. 'To ćemo svakako probati', kaže rediteljka, 'jer ona je uistinu napravila crvene cipele i za zdravu i za drvenu nogu, a i bivala je s njima i u postelji'.
Govoreći o svom radu na ovoj drami, koja prati poslednje dane u životu velike meksičke slikarke bacajući posebno svetlo na njena sećanja, Ivana Vujić kaže: 'Mislim da ipak ne znamo ko je Frida Kalo uprkos obilnoj faktografiji. Ona nam je i dalje interesantna jer ne možemo otkriti do kraja kakva je to snaga kojom je uspela da prevaziđe veliki bol i patnju. Vidite, ona je ljubav čitala kao nešto što će oprati njene rane, ljubav kao posvećenje; ali, možemo reći, ljubav u alhemijskom smislu - ljubav u kojoj nećete tražiti ništa a davaćete sve. To je najteži oblik ljubavi. Mnogo je toga o njoj napisano, ali reč je pre svega o izuzetnoj, opijajućoj energiji. Pogotovo je to važno danas kada je svetu vrlo dosadno, jer ljudi su prestali da budu kreativni, prestali su da se vole; ostalo im je samo da konzumiraju jeftine proizvode. E, zato traže one koji još uvek umeju da pate, umeju da misle i umeju da vole. Danas nam se poručuje sa bilborda da ostavimo trag đonom patika!? Pa valjda ostavljanje traga znači nešto više. Predstava se takođe bavi i temom bola i mogućnostima prevazilaženja dubokih patnji.'
Na krevetu jedna uz drugu, stara i mlada Frida, dogovaraju se, upoređuju nakit jer obe, po rediteljskoj zamisli, moraju imati identično prstenje, ogrlice, ukras u kosi.
'Krenimo sa probom ove scene', kaže Ivana i okrećući se tehnici dodaje: 'spremite Kosta Divu' (muzička numera). 'Pa zar nije sada radio drama?', zbunjeno će devojka za miks pultom. 'U pravu ste', odvrati rediteljka našalivši se na svoj račun: 'da, da... sad ide dva i po minuta radio drame (smeh). Dobro ste mi skrenuli pažnju, jer ja sam neinteligentna osoba i po.'
Kreće scena radio drame: dve Fride na krevetu prave iste pokrete, posežu za nakitom...
'Tako, tako Vanja...', komentariše Ivana Vujić, 'ona se kiti zbog očaja. Scena usamljenosti zbog Dijegovog odlaska. Gde je ram... brzo donesite ram... idemo dalje.'
Starija Frida (Boba Stojnić) izgovara repliku o pralji koja je perući veš oprala i krvav čaršav i promenivši ton tiho kaže: 'Krv se pere? Ja to nisam znala.' Mlada Frida (Vanja Marković) joj prilazi, njihove se ruke blago dodiruju, zatim podiže ram ispred lica i one postaju motiv na slici.
Pričajući za 'Blic' o svom viđenju ove uloge i radu na predstavi Vanja Marković kaže: 'Doživljavam je kao divnu osobu. Odanu, vernu ženu koja beskrajno voli i pati; i telesno i duševno. Mislim da je negde u njenom najdubljem sloju: ‘ja postojim, ja volim i ja sam ćerka, a ne sin’. Čini mi se da njena androgenost vuče koren iz okolnosti da su je vaspitavali kao da je muško dete. Predstava se bavi i pitanjem šta je umetnost danas. Njena se umetnost rađala iz duše, iz utrobe. A to je jedino pravo stvaralaštvo uprkos svim mogućim projektima, elektronici, advertajzingu i čemu sve ne.'
Rediteljka daje dodatne indikacije koje se odnose na mizanscen i komentariše: 'To je usamljenost što stvara bol koji se prevazilazi stvaralaštvom.'
Na Ivanin znak radi se slika u kojoj na scenu stupa Fridina ljubavnica (Vanja Ejdus) koja nosi na ramenu zlatasti prazan ram. Prilazi krevetu. Seda pored Fride. Priljubljuju leđa uz leđa. 'Kako je to biti zdrav?', pita je Frida. 'Obično, kao plavo', odgovara njena ljubavnica, a zatim s pogledom uprtim u daljinu uzvraća pitanjem: 'A kako je to biti bolestan?'. 'Obično, purpurno crveno', poluglasno kaže Frida... Tanja Nježić
