Izvor: B92, 18.Jan.2012, 20:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iper: Najvažniji je osećaj slobode
Francuska glumica Izabel Iper, gošća 5. Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala "Kustendorf”, održala je 18. januara radionicu za studente, učesnike takmičarskog programa, izazvavši veliko interesovanje među mladim stvaraocima.
Nakon projekcije filma "Gospođa Bovari” (1991), koji je po romanu Gistava Flobera, režirao Klod Šabrol, u kome je Iper tumačila glavnu ulogu, studente je interesovalo da li slavna glumica ima određenu tehniku, kako je izgledala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << saradnja sa čuvenim režiserom, šta joj je bilo najteže, kako pristupa ulogama.
Iper je objasnila da joj je bilo veoma jednostavno da igra gospođu Bovari jer njen karakter pruža široke mogućnosti interpretacije i subektivnog doživljaja i da je osećala veliku bliskost sa likom.
"Kod glume je najvažnije da se osećate slobodnim, a gospođa Bovari je 'široka strana' u koju možete mnogo toga da ubacite. Zato i postoji čak devet filmskih adaptacija Floberovog romana”, istakla je Iper.
Ona je objasnila da je "gospođa Bovari najavila borbu žena za svoja prava koja se desila nekoliko decenija kasnije, žena koja je osećala čežnju, strast, a koju nije smela da iskaže, koja je znala da mora da se bori, iako nije shvatala zbog čega i kako”.
"Najveći moj uspeh je što sam uspela da dočaram njenu smrt kao romantične heroine”, rekla je Iper.
Slavna glumica je rekla da je bilo lako raditi sa Šabrolom i da nikada od nje nije tražio da se priprema za ulogu.
"Suština filma je uhvatiti trenutak i preneti ga na platno. Nije potrebno pripremati ulogu, a kod Šabrola se sve dešavalo kada se desi. Lik uglavnom dolazi iz cipela, a ne iz glave. Sve je u načinu hoda junaka”, primetila je Iper.
Ona je rekla da je kamera poput mikroskopa. "Možete mnogo toga da kažete očima, izrazom lica, pa čak i prazninu koja se ponekad očitava na vašem licu, treba iskoristiti”, ocenila je glumica.
Kako Izabel Iper kaže, ona ne igra likove, već osobe, a ta osoba je ona sama. "Lik je ograničena kategorija. Lik pripada reditelju, filmu, publici, a osoba pripada glumcu. Ja igram osobe ili stanja koja se smenjuju - sreću, zadovoljstvo, tugu, strast. Najvažnije za glumca je da se oseća slobodnim”, ispričala je Iper, obasipana pitanjima studenata i novinara.
Prisetila se svoje saradnje sa Aleksandrom Sašom Petrovićem, "velikim rediteljem sa kojim je bilo zadovoljstvo raditi”, ali joj je žao što nije pogledala film, te su joj organizatori festivala obećali da će pronaći film na DVD-ju.
