Izvor: SEEcult.org, 15.Feb.2015, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inženjerska skulptura
Izložba crteža i objekata “Bespilotne letelice”, inženjera i slikara Boška Atanackovića, otvorena u novobeogradskoj Blok galeriji, pruža uvid u projekat nastao kao rezultat traganja za šansama inženjerske skulpture.
Reč je o projektu nastalom u protekle tri godine kao rezultat stvaralaštva Atanackovića koje protiče u sprezi dvostruke profesionalne vizije slikara i inženjera.
Atanacković je u čulan svet svojih slikanih oblika uveo jednostavne geometrijske strukture >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << i tako je “došao najpre do iznenađujućeg slikarskog hibrida raskošne senzualnosti, a zatim i do geometriziranih metalnih konstrukcija sa energetskim nabojem”, naveo je Ljubomir Gligorijević u predgovoru kataloga izložbe.
Autorova letelica je građena od drveta i karbonskih vlakana, sa krilima kao “trakama”, postavljenim samo u horizontalnoj ravni, sa uskim “trakama” trupa postavljenim samo u horizontalnoj i vertikalnoj ravni koje, paradoksalno, opstaju u ulozi greda predviđenih za otpor na sile savijanja i uvijanja, i najzad, sa “trakom” oblika poluprstena u ulozi trećeg krila koji povezuje krila i trup sa repnim površinama. “To je objekat potpuno transparentne strukture: umesto da se vazduhu nameće, ‘predat je vazduhu’ sa obećanjem krajnjeg estetskog učinka u letu i duboko u parametrima inženjerskog projekta”, naveo je Gligorijević.
I dok se likovna efikasnost tih modularnih konstrukcija ostvaruje viđenjem iz različitih uglova, u pokretu posmatrača, estetski zavisi od dijagrama sila aktiviranih u sastavnim elementima konstrukcije.
Kao ekstremnu varijantu traganja za šansama inženjerske skulpture Atanacković je projektovao bespilotnu letelicu. Za višegodišnje napore stvaranja likovnog opusa obeleženog inženjerskom profesijom, to je očekivan epilog.
Atanacković za letelicu gradi otvoreni sistem sa odlučujućim dinamičkim momentom, neposredno zavisan od sile gravitacije i od vazdušnih struja koje traže odgovor na pojavu različito doziranih sila zatezanja, savijanja, uvijanja... Ali, umesto konfiguracije letelice sa optimalnim aerodinamičkim karakteristikama, on teži letelici sa karakteristikama uslovljenim i likovnim eksperimentisanjem, računajući na pravo opstanka izvan masovne moderne produkcije bespilotnih letelica - na pravo potvrđeno relevantnom istorijsko-tehničkom ekspertizom, naveo je Gligorijević.
Rođen 1940. u Beogradu, Atanacković je diplomirao 1969. na Mašinskom fakultetu (vazduhoplovni smer), a 1972. godine i na Fakultetu likovnih umetnosti (slikarski smer), u klasi profesorke Ljubice Cuce Sokić. Do sada je imao 34 samostalne izlozbe u zemlji i inostranstvu (Francuska, Švajcarska) i učestvovao je na više od 200 grupnih izlozbi u zemlji i van nje (Panama, Kuba, SAD, Francuska, Španija, Belgija, Engleska i Italija).
Izložba u Blok galeriji otvorena je do 25. februara.
N. Pavlović/ SEEcult.org
