Izvor: Glas javnosti, 09.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intimna, ljudska tranzicija
Intrigantna priča Vasilisa Kacikonurisa "Mleko" već nekoliko sezona je hit na repertoaru nacionalnog teatra u Atini, a da li će sličan uspeh ponoviti i u Beogradskom dramskom pozorištu moći će da se nasluti već večeras posle premijernog izvođenja zakazanog za 20.30 časova na Novoj sceni. Ako uzmemo u obzir da je kvalitet teksta ovog savremenog grčkog pisca već potvrđen, kao i činjenicu da ovdašnju inscenaciju potpisuje mlada, ali već dokazana rediteljka Đurđa Tešić, koja je okupila >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sjajan četverac u kojem se nalaze Vesna Čipčić, Pavle Pekić, Danijela Štajnfeld i Petar Benčina, onda ne bi trebalo sumnjati u konačan ishod. Pozitivan, naravno.
- Nedavno je i na Kipru, u Narodnom pozorištu u Nikoziji, veoma uspešno izveden ovaj moj komad. Nadam se uspešnoj premijeri i ovde u Beogradu - optimistički je, na konferenciji za novinare, poručio i Vasilis Kacikonuris.
- Upravnik Beogradskog dramskog pozorišta Nebojša Bradić i ja složili smo se da je uloga pozorišta, u vremenu tranzicije, veoma značajna. Verujem da je "Mleko" jedna od onih predstava koja će pomoći ljudima da u takvim teškim vremenima bolje i preciznije misle. Ovo nije komad s nekim specijalnim porukama koje se nose kući da se o njima razmišlja, ali dok ga gledate, vi se sa njim saživljavate. Jednostavno, "Mleko" je priča koja vam omogućava da otvorite neka vrata u sebi. Barem je tako bilo u dosadašnjim izvođenjima, a siguran sam da će tako biti i ovde - smatra Kacikonuris.
Slovenska duša
On kaže da se veoma raduje što će ova drama biti izvedena i u Beogradu, između ostalog, i zbog toga što u njoj ima "veoma mnogo slovenske duše".
- Jednostavno, dok sam pisao ovaj komad, nisam razmišljao o tome, ali eto, desilo se. Nadam se uspešnoj premijeri i verujem da će beogradska publika deliti ista iskustva kao i ona u Atini. Iskreno verujem da će ova predstava biti još jedan uspešan korak u tom nizu koji spaja srpsku i grčku naciju. Ako tako i bude, biću veoma srećan zbog toga - naglašava Kacikonuris.
On kaže da reč mleko, zahvaljujući slovu "l", može da ima onomatopejsko objašnjenje.
UDARAC U PLEKSUS
- Lik koji igram, Andonis, najracionalnija je osoba sa najvećim izazovima. "Mleko" je komad za koji sam 100 odsto siguran da nikog u publici neće ostaviti ravnodušnim. On, u jednom trenutku, udara u pleksus, sa bolom koji se, gradativno, kreće na gore - kaže Pavle Pekić.
- Reč mleko sadrži slovo "l" koje ima meki, tečni zvuk koji priziva prirodu, materijalno i emotivno, i našu prvu hranu koja predstavlja sponu sa spoljnim svetom nakon šokantnog izlaska iz majčine utrobe, a u isto vreme i neraskidivu vezu sa toplinom i ljubavlju majke. Upravo je to osećaj s kojim "Mleko" pokušava da se suoči; osećaj topline i mekoće, kada plač i bol prestane i kada dobijemo "hranu". Kada smo voljeni... Kada nismo, onda smo otuđeni, kao emigranti koji su ostavljeni između dve "domovine" - objašnjava poznati grčki pisac i otkriva da je, dok je pisao ovaj komad, "nosio u sebi određena iskustva nostalgije".
Univerzalne teme
- To je jedno univerzalno osećanje. Ono je deo mene od trenutka kada sam odrastao i postao zreo. Emigranti oduvek, pred svakoga od nas, postavljaju tu temu nostalgije i pitanja da li će biti prihvaćeni, a to su univerzalne teme. Ovo je jedna egzistencijalistička drama, jer ako samo malo dublje pogledamo u nju, shvatićemo da se ona tiče svakog od nas, zato što smo svi mi, kada nismo voljeni, na izvestan način - emigranti - ocenjuje Vasilis Kacikonuris.
Rediteljka Đurđa Tešić smatra da "Mleko" pripada onim dramama koje, izraženo pozorišnom terminologijom, predstavljaju "udarac u stomak".
- Ovo je komad koji se bavi tranzicijom, jednom veoma važnom temom, ali kroz onaj pravi i jedini vredan pozorišni način, a to je bavljenje kroz ljude, njihovu psihologiju i emocije. U pitanju je jedna duboko istinita priča o ljudskoj patnji i o raspadu jedne porodice. Ono što tu stvar čini nama bliskom jeste činjenica da je reč o porodici koja iz jedne bivše sovjetske republike, Gruzije, emigrira u Grčku. Ta zemlja je za njih nešto što predstavlja neki novi život, pa ako hoćemo i nekakav zapad i kapitalizam - ističe Đurđa.
- Tokom priprema za ovu predstavu naišla sam na podatak da je u poslednjoj deceniji umrlo oko 2.500 ljudi koji su pokušavali da se dokopaju granica Evrope. Mislim da je to tema sa kojom ćemo se tek baviti. Pitanje asimilacije čoveka podeljenog identiteta, odnosno okrnjenog čoveka rascepljene duše jeste tema koja se tiče svih nas ovde. To nije samo pitanje asimilacije, nego i osećanja koje svi mi proživljavamo već izvesno vreme. Tema predstave je tranzicija, ali ne društvena, nego ona ljudska, intimna. Pored toga, ovo je i jedna univerzalna priča o žrtvovanju, o ljubavi dva brata, o osećanju pripadništva i nepripadništva, o domovini i nekakvom poljuljanom identitetu - kaže Đurđa Tešić.
Svepraštajuća majka
Popularna dramska umetnica Vesna Čipčić, koja tumači lik majke Rine, ističe da je ova uloga potpuno drugačija od svih ostalih koje je do sada igrala.
- Tokom dosadašnje karije niti sam imala komplikovaniji zadatak, niti lakšu i lepšu saradnju sa svim saradnicima u komadu. Rina je svepraštajuća majka koja sve svoje račune na kraju, nažalost, plaća sopstvenim životom. Ona je jaka žena, betoniranih emocija koja me veoma podseća na Brehtovu Majku Hrabrost - naglašava Vesna Čipčić.
