Izvor: B92, 31.Dec.2009, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: Zoran Simjanović
Jedan od najpoznatijih autora filmske i pozorišne muzike Zoran Simjanović objavio je upravo nesvakidašnji komplet diskova „Moja draga".
Na šest CD-a našlo se 130 kompozicija iz 39 predstava, tek deo iz ukupnog Simjanovićevog pozorišnog opusa nastalog tokom poslednjih 40 godina.
Koliko je kompozicija zaista nastalo u te četiri decenije ni sam Simjanović ne zna, a najpoznatije one iz predstava „Dama iz Maksima", „Ribe u moru", „Harold i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mod", „Don Žuan se vraća iz rata", „Mandragola", „Događaj u mestu Goga", „Braća Karamazovi", „Moja draga", „Ko se boji Virdžinije Vulf", „Balkan ekspres mjuzikl", „Nek ide život", „Pandorina kutija", „Falsifikator""
- Birao sam po tri četiri kompozicije iz mjuzikla, a zatim iz svake predstave po jednu, dve teme" Trudio sam se da bude što više predstava, ali jednostavno nije moglo sve da stane. I ovih pet diskova je napunjeno, svaki ima po 60 minuta muzike, pet i po sati muzike ukupno - kaže u intervjuu za „Blic" Zoran Simjanović.
Da li je ideja bila da objavljivanjem kolekcije „Moja draga" obeležite veliki jubilej - 40 godina rada?
- Ne obeležavam ništa, nego sam jednostavno shvatio da pozorišnu muziku u Srbiji niko ne snima i da će ona otići u zaborav ako nešto ne preduzmemo. Svuda u svetu postoje nacionalni muzički arhivi kojima kompozitori predaju svoja dela, partiture i note. Kod nas ne postoji ništa iako se ja već 20 godina borim za muzički arhiv. Dešava se da ljudi mene zovu kada traže neku muziku ili ja, kad radim predstavu, moram da jurim ljude da bih našao jednu kompoziciju. Beogradska filharmonija je danima tražila partituru za Hristićevu „Ohridsku legendu". Mnogi kompozitori su umrli bez naslednika, njihova dela su završila u smeću. Deo naše muzičke kulturne baštine je bespovratno uništen.
Zašto ideja o muzičkom arhivu ne može da zaživi?
- Nebojša Bradić je pokušao da napravi dogovor sa Uneskom, a šta će i da li će nešto od toga biti, ko zna. Razgovarao sam s Radetom Zelenovićem, direktorom Jugoslovenske kinoteke, da osnujemo muzički arhiv u okviru Kinoteke. Čak smo dogovorili s jednim mojim prijateljem koji ima sve što je ikada snimljeno u Srbiji i Jugoslaviji da nam to proda za jednu pristojnu sumu. To bi bio početak, a onda bismo tome pridodali filmsku i pozorišnu muziku, zatim druge stvari i tako objedinili kulturnu baštinu. Ali se javio grad sa idejom da oni iznađu prostor za nacionalni muzički arhiv. Međutim, sada je i to stopirano.
U čemu je problem?
- U novcu, mada to nisu velika sredstva. Više je stvar dobre volje i rada.
Kako ste počeli da se bavite primenjenom muzikom?
- Nisam imao poverenja u umetničku muziku, nije mi se dopadalo kako se to radi i moj život je otišao u drugom smeru. Zapravo, nikada nisam želeo da se bavim muzikom. Posle gimnazije nisam znao šta da upišem da li ekonomiju, da li prava, da li elektrotehniku ili arhitekturu. Muzika mi nije bila na pameti, rokenrolom sam se bavio od 12 godine onako, iz zabave. Ali sve je to bila šala, komedija, ali se na kraju ispostavilo da je prava stvar.
Zanimljivo je da ste i za pozorište počeli da komponujete sasvim slučajno - niko drugi nije hteo da se prihvati toga"
- Nažalost, to je odnos ljudi u Srbiji prema primenjenoj muzici. Ozbiljni kompozitori nisu hteli ili nisu znali to da rade. Profesor Andrija Galon, koji me je inače spremao i za muzičku akademiju, ponudio mi je da ja uradim muziku za Nušićeva „Dva lopova", mjuzikl Fakulteta dramskih umetnosti. Bio sam tada treća godina Akademije. Komponovanje je bilo završeno za dva sata, ceo mjuzikl gotov i shvatio sam da mi to ide od ruke. Istu predstavu sam radio u tri verzije: drama, krimić i mjuzikl.
S druge strane, primenjena muzika je u svetu jako popularna"
- Da, izdaju se diskovi sa filmskom muzikom u veoma velikim tiražima. A ja sam morao da vodim ljute bitke da moja muzika ostane zabeležena na pločama ili diskovima. Muziku iz prvog filma „Specijalno vaspitanje" (1977) sam snimio za „Diskos", kuću koja je objavljivala surove narodnjake. Onda mi je PGP snimio „Miris poljskog cveća" i još pet, šest filmova, ali opet sam sve sam izgurao na mišiće. Tiraži su bili mali, do dve hiljade primeraka, tek da se zabeleži. Posle dvadesetak filmova sam pukao i rekao ako hoće, nek prave, ako neće, ne moraju. Pre par godina sam za PGP RTS izdao „Jedna tema, jedan film", a zatim i kolekciju vokalno-instrumentalnih pesama iz filmova. Songovi za pozorišne predstave, televizijske emisije i serije ostali su do danas nezabeleženi. Recimo, muzike za seriju „Grlom u jagode" nigde nema. Postoje doduše mnoga piratska izdanja moje muzike.
Jedan je Zoran Simjanović
- Zoran Simjanović je neka vrsta kameleona. Svaki put je drugačiji. U stanju je da sasvim poništi sebe i da muziku u potpunosti podredi onome šta komad znači. Naš zajednički ideal je da u sali niko ne primeti da muzika uopšte postoji. Da ona do te mere bude integrisana u zbivanja na sceni da sama za sebe ne znači skoro ništa. Da tek u spoju sa dijalogom, mizanscenom, svetlom, maskom, kostimom dobije svoj pravi smisao - kaže reditelj Goran Marković.
Čar pozorišne muzike Zorana Simjanovića on vidi u tome što ona ne interpretira njega već komad na kojem radi, što mu ideal nije lepo nego tačno, što ne dozvoljava da mu sujeta pokvari doživljaj, što se ne ponaša kao umetnik nego kao kompozitor primenjene muzike. A takvih, sa takvim vrlinama je malo, tvrdi Marković.
Muzika za više od 60 filmova
Zoran Simjanović je kompozitor, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, član Evropske filmske akademije, Međunarodnog udruženja za animirani film (ASIFA) i Udruženja kompozitora Francuske (SACEM). Do sada je potpisao muziku za više od 60 filmova, gotovo isto toliko TV filmova i serija, kao i stotine kompozicija u crtanim, reklamnim, kratkim filmovima" Mnogi tvrde da su takve brojke svojstvene samo najpoznatijim holivudskim kompozitorima. Dovoljno je samo reći da su njegovi hitovi „Flojd" i „Zašto" iz filma „Nacionalna klasa", „Poslednji tango" i „Tango Argentino" iz „Balkan expresa" ili „Cveta trešnja" iz „Sabirnog centra", zatim songovi iz „Mirisa poljskog cveća", „Bureta baruta", „Sjaja u očima", „Turneje".
