Izvor: B92, 03.Jun.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: Tomas Ostermajer
Preuzeto sa "Blic Online" (2. jun 2008)
Predstavom „Rez" preispitujem odnos (političkog) sistema i pojedinca, rekao je u razgovoru za „Blic" čuveni nemački reditelj evropske reputacije Tomas Ostermajer, čija je predstava „Rez" Marka Rejvenhila, u produkciji vodećeg nemačkog pozorišta „Šaubine", čiji je i čelnik, gostovala (u okviru programa „Krugovi") na Sterijinom pozorju.
„Rez" je 31. maja u novosadskom Narodnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pozorištu okupio mnoštvo eminentnih ljudi iz sveta kulture ovih prostora (Vida Ognjenović, Branislav Mićunović, ministar kulture Crne Gore, Gorica Mojović, Dejan Mijač...). Tražila se karta više, sedelo i na stepenicama, a nakon izvođenja, Ostermajerov „Rez" bio je predmet razgovora i analiza koje su se neformalno vodile na terasi čuvene „Treme" (glumački bife SNP-a, prim. n.). (Oficijelni okrugli sto je, pod voditeljskom palicom Ksenije Radulović, razume se, održan unutar zgrade.)
Iz scene u scenu, tokom nešto manje od sat i po koliko „Rez" traje, smenjivali su se markantni junaci sa svojim upečatljivim, ubojitim dijalozima kojima dominiraju teme nesigurnosti i strahova običnog čoveka u savremenom svetu, mehanizmi kojima država kontroliše svest, režimi koji (ne) menjaju pravila...
Govoreći o tome šta ga je motivisalo da se bavi „Rezom", Ostermajer - reditelj koji je u nekoliko navrata prethodnih godina bio gost Beograda i Bitefa (sa predstavama „Disko svinje" i „Nora") kada je stekao veliku naklonost ovdašnje publike - kaže: „Mark Rejvenhil, poznati engleski savremeni dramski pisac, i ja imamo odličnu komunikaciju, sjajno se razumemo. Čitam sve njegove drame, a ovaj tekst me je privukao načinom na koji tretira tu, rekao bih, vrlo bitnu problematiku - uticaj politike na svakodnevni život, pojedinca i/ili grupu, mogućnost političkih promena i šta one zapravo znače i donose...
Sudeći po predstavi, i ne samo po njoj, politika neretko parališe ili preusmerava život pojedinca (grupe) čak i ako se njome direktno ne bavi?
- Da, i nameće se pitanje nije li to zapravo pravi cilj svake politike, svakog režima o kom god sistemu da se radi. U diktatorskim režimima to je evidentno. Ali ne mora biti reč samo o (u mojoj predstavi i nije) autoritarnim sistemima u klasičnom smislu. Diktiranje sistema vrednosti takođe parališe ili preusmerava ljudske živote. Zapadni sistem diktira pravila u kojima je novac vrhunska vrednost kojoj je sve podređeno. Dakle, u jednom opštijem smislu predstava govori o tome kako politički sistemi utiču na naš život i, uslovno, pokušava zapravo da nas osvesti, da nam ukaže da treba biti svestan i imati odgovornost u odnosu na sistem koji stvaramo jer će nam on režirati svakodnevicu, život.
Zanimljivo je da u predstavi imate ministarstvo za opraštanje, ali kada je reč o emocijama, suzama, ljubavi stvari ne stoje baš najbolje?
- Izgleda da ministarstvo nije dobro odradilo svoj posao (smeh).
A pozorište? Kakve su njegovi dometi, ingerencije kada je reč o realnosti? Može li da utiče?
- U vremenu u kome je, uglavnom ne. Mada, ume da potkaže život. Čuveni Čehov je rekao da pozorište ima zadatak da pokaže ljudima ko su i kakvi su.
Boravili ste par puta u Srbiji koja je u nezavidnoj poziciji. Kakvi su vam utisci? Ima li razlike između sadašnjeg i prethodnih boravaka?
- Teško da mogu odgovorno da dam neki komentar. Jer nemam dovoljno vremena da ga provodim sa ljudima, da razgovaram s njima, obiđem razna mesta. Trebalo bi više vremena da provedem ovde da bih dao neki sud, a možda ni tada. Evo, 39 godina živim u Nemačkoj pa ni za nju ne mogu dati konkretan zaključak. Prvi put sam bio u Srbiji 1999. godine, neposredno posle bombardovanja, nekoliko godina potom sam gostovao sa „Disko svinjama", pa zatim i sa drugim predstavama, sarađivao sa Biljanom Srbljanović, delio teatarske teme i dileme sa vašim umetnicima... No, ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da su ljudi ovde mnogo drugačiji u odnosu na sliku koju danas na Zapadu imamo, odnosno dobijamo kroz medije. Mnogo ljudi na Zapadu o Srbiji misli kao o zemlji mraka. Ako mene pitate, da bi se uvidela razlika između realnosti i medijske slike, treba doći ovde, provoditi vreme, razgovarati s ljudima, da biste uvideli koliko su drugačiji od mračne slike, odnosno koliko su prijemčivi, gostoljubivi, uzbudljivi...
A kog je žanra realnost, savremeni trenutak kada je reč o Evropi?
- Mislim da niko to u ovom momentu ne zna. Teško je objektivno, iz svih uglova sagledati nešto u čemu ste. Na primer, najbolji komadi o Francuskoj revoluciji napisani su četrdesetak godina kasnije. Nužna je distanca da bismo zaista znali o kakvom je vremenu reč. Ono što je izvesno, to je da imamo opcije, a u kom pravcu ćemo ići, ka komediji, tragediji, farsi... niko ne zna, ali treba imati svest da (svojim) izborom možda možemo da kreiramo, konstruišemo budućnost.
Predstava „Rez" teatra „Šaubine"
Kroz predstavu „Rez" prelama se teskobno osećanje gubitka vlastite sigurnosti i samopouzdanja. Blede uverenja o prosperitetu i sreći koja je zapadni način života obećavao. Ljudi su uklešteni između straha od stranog neprijatelja i sumnje u državu. Paranoični odraz realnosti postao je karakteristika svakodnevnog života.
Uloge tumače Tomas Bading, Judit Rozmair, David Ruland, Sebastijan Švarc, Judit Štresenrojter. Scenograf je Magda Vili, kostimograf Almut Epinger, a muziku potpisuje Aleks Novic.
