Izvor: B92, 02.Jun.2009, 16:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Intervju: Matmos

U utorak, 2. juna u Reksu, u okviru "Dis-Patch" specijala, nastupiće elektronski eksperimentalni duo "Matmos" iz San Franciska. Pročitajte šta o sceni u Baltimoru, saradnjama sa poznatim muzičarima i novim projektima kažu članovi sastava Martin Šmit i Dru Danijel.

- Trenutno živite u Baltimoru. Dru Danijel (Drew Daniel) predaje na Džon Hopkins (Johns Hopkins) univerzitetu. Da li je velika razlika u atmosferi Baltimora i San Franciska i kako to utiče na vas? >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

Martin Šmit (Martin Schmidt): Da definitivno. Ne znam za celu Istočnu obalu, ali Baltimor ima izuzetno neustrašivu scenu vezanu za fri improvizaciju i nojz.To su ljudi koji sami prave svoje instrumente i koji rade sve sami. Nema puno oslanjanja na ono što je već postojeće. Ovo je analogija, ali zamislimo na primer arhitekturu "roka", to ljudi tamo ne koriste. Mi smo živeli gotovo godinu dana u Baltimoru pre nego što smo videli nekoga da svira gitaru. Ili što je još neobičnije u našem malom zatovrenom svetu - nismo videli nikoga skoro da svira sa leptopom; mislim da još uvek nismo čuli nekoga da svira sa leptopom, a da je iz samog Baltimora. To je mnogo siromašniji grad, ljudi nemaju toliko novca i kao rezultat toga ljudi su mnogo kreativniji. I vrlo je uzbudljivo. Oni sviraju ne samo akustične, već i elektronske instrumente, koje sami prave. To je više nego što sam ikada očekivao. U San Francisku sam poznavao samo nekoliko ljudi koji su koristili "cracked eletronics" ili "circuit bent" stvari, dok u Baltimoru ljudi koriste samo takve instrumente.

- Kako pronalazite balans između rada na muzici i akademskih aktivnosti, da li je prisustvo u obe sfere ponekada problem, u smislu nedostatka vremena?

Dru Danijel (Drew Daniel): Vrlo je teško, jer ako hoćete da budete dobri u bilo kojoj od ove dve stvari morate da posvetite sve svoje vreme upravo toj aktivnosti. Zato moram sebe dobro da štelujem i moram da odbijem dosta stvari. Ponekada ne učestvujem na konferenciji jer imamo "Matmos" koncert, ponekada ne možemo da imamo koncert jer moram da održim predavanje. Ono što je dobro, mislim, jeste da oba sveta imaju dosta skrivenih pretpostavki koje ljudi stvaraju jer žive u samo jednom od tih sveta. Ali ako možete da budete kao neka životinja koja je kao vodozemac, da možete da budete pod vodom, a zatim malo i da udišete vazduh, dobijate novu, kritičku persperktivu o oba sveta. Ja imam načina da budem izvan konzervativnosti akademskog okruženja, ali takođe kada stvaramo muziku nadam se da je stvaramo zbog dobrog razloga, a ne samo da bi imali proizvod koji ćemo prodati i da takođe imamo razlog zašto idemo na turneju, jer imamo nešto novo na estetičkom nivou što želimo da iskažemo.

- Koji su trenutni planovi, da li radite na novom materijalu? Da li će i on biti konceptualno usmeren?

DD: Da, novi projekat koji smo upravo započeli se bazira na telepatiji, te mi ponovo sprovodimo eksperimente o esktrasenzornoj percrpciji. Koristimo rezultate ovih eksperimenata kao recept za muzičko oblikovanje, ali još nismo smislili do kraja šta bi taj finalni muzički produkt bio. Tako da smo u stvari još uvek u sred eksperimenta, to je zabavno vreme, ali takođe i zastrašujuće jer ne znate da li ćete dobiti nešto što će biti muzički jako i solidno, ili će vam se činiti da ste dobili samo gomilu ružne smese.

- Poznati ste po svojim kolaboracijama od kojih je ona sa Bjork najpoznatija. Trenutno, u toku ove turneje, sarađivali ste sa "London Contemporary Orchestra", i pre nekoliko dana ste nastupili sa njima pod pokroviteljstvom Barbikan centra. Šta mislite o iskustvu saradnje sa klasično obrazovanim muzičarima i o dometima ovakvih crossover projekata?

DD: To je uvek izuzetno riskantno. Rizik je u tome da ćete napraviti nešto što niko neće voleti. Nešto što nije dovoljno klasično za ljude iz klasične muzike, i nije dovoljno elektronsko za ljude zainteresovane za elektronsku muziku. Zato mislim da je vrlo teško da takva saradnja bude organska i da ima nekog razloga zašto postoji, osim čisto marketinškog razloga. U odnosu na "London Contemporary Orchestra", posmatrao sam njihova lica vrlo pažljivo tokom probe i mislim da može da se jasno vidi kada neko ko je klasični muzičar svira nešto za šta misli da je glupo, i onda oni imaju izaraz na licu tipa "hajde da što pre završimo ovu stvar", i tada, najčešće, nisu zainteresovani da shvate formalnu konstrukciju, međutim ljudi iz "LCO" su ili vrlo mladi, ili vrlo znatiželjni, te stvarno nisu imali takva lica. Te kada samo svirali, na kraju krajeva, mislim da je postojalo emotivna posvećenost muzici.

Za nas ovakvi projekti su riskantni jer mogu da izgledaju pretenciozni, jer izgleda kao da se pretvaramo da je muzika koju pravimo "klasična" muzika. I zato sam srećan na neki način da je koncert bio u velikoj, betonskoj hali (Village Underground), gde se takođe dešavaju i tehno žurke Džefa Milsa, jer da smo bili u pravoj koncertnoj sali sa sedištima, imali bi mnogo više problema da se ne pomisli da su vaši lupovi i kompjuterska muzika nešto kao Bah, kada u stvari nisu. Zato mislim da smo imali sreće i da smo izbegli da upadnemo u opasnu situaciju.

- Nakon Beograda odlazite u Japan. Koliko danas imate vremena za žive nastupe i koliko su oni značajni za vas? Da li živa izvođenja tretirate kao neku vrstu laboratorije gde proveravate vaše zamisli?

MŠ: Da definitvno u slučaju nekih pesama; ima jedna pesma koju sviramo sada u toku turneje, koju smo pre toga svirali dva puta i sada polako shvatamo kakva je kada se stavi pred druge ljude, što je uzbudljivo sve dok dobro funkcioniše. I mislim da je to prilično dobra pesma. Ali dok dođemo kući možda se umorimo od nje i na kraju je i ne snimimo. To smo radili i ranije.

Izuzetno uživam u živoj svirci. Ja volim da vidim ljude koji su zainteresovani za našu muziku na licu mesta. To je kada je sve ok, nekomplikovana stvar - dolazite u drugi grad, u sobu za koju su na neki način drugi ljudi odgovorni (na njihovu teritoriju), i onda morate da ih ubedite da biste mogli da radite ono što vi želite da radite, pre nego ono što oni čine normalno svake noći. Mi često pitamo organizatore i klubove da li mogu da naprave naš koncert u kvadrofonskom ozvučenju, što je baš tehnički gledano baš komplikovano, ali ovako se aktivira prostor na način na koji sviranje u dosadno, starom, stereo zvuku nikada ne uspeva.

- Šta očekujete od svog prvog gostovanja u Beogradu? Dobar deo vaših poznanika sa scene San Fraciska već su nastupali ovde u sklopu "Dis-patch" festivala imate li neku ideju o tome kakav vas grad očekuje?

MŠ: Ja nikada ne očekujem nešto od mesta u kome nikada nisam bio. Ali sam neverovatno uzbuđen da vidim kako je tu kod vas.

- Na kraju, zanima nas šta će publika moći da očekuje u smislu programa: novi materijal, starije "hitove", ako ih tako mozemo nazvati...? Zvuk je kvadrofon, a pretpostavljam da je aktivnost na bini burna kao i uvek...?Tu je i Džej Leser (J Lesser) kao specijalni gost...

MŠ: Biće zasigurno novog materijala, a biće i starijih stvari, takođe. Sav materijal je prerađen za kvadrofoniju. Naš ton majstor je izuzetan mikser za kvadrofonski zvuk, tako da će on stvoriti jedno uzbudljuvi iskustvo. On dolazi iz Bolonje u kojoj sviramo u subotu.

Jedna od uzbudljivih stvari kod živog izvođenja je mogućnost da se pokaže ljudima na koji način mi stvaramo muziku. Jer mnogo ljudi samo stoji iza leptopa, a mi koristimo kompjutere u muziciranju, ali to nije kompjuterska muzika. To jest, barem ja bih voleo da mislim da to što mi radimo nije kompjuterska muzika. Volim kada ljudi prilaze i mogu da pogledaju instrumente koje sviramo i pričaju sa nama, iako na nekim mestima tu je obezbeđenje i postoji briga da će se ljudi popeti na binu. Ali mi volimo da razgovaramo sa ljudima. Vidimo se uskoro!

Nastavak na B92...