Izvor: B92, 02.Jan.2010, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: Aleksandra Kovač
Novi solo album Aleksandre Kovač potvrđuje pozicije ove srpske kantautorke kao i njena stremljenja ka kvalitetnom prezentovanju muzike koja ovde ne raspolaže (kvalitetnim) resursima.
,,U mojoj sobi” je intimnija i posvećenija ploča koja po svaku cenu ne juri trendove pa će se možda zbog toga mnogima učiniti kao ,,reciklažni pamflet istorije soula”. ,,Reciklažni” možda ali ,,pamflet” nikako. Snažna produkcija, kvalitetni aranžmani, kompozicije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i pevanje unapređuju Kovačevu kao autora iako je u žanru u kom se krecće još uvek prilično usamljena. Novi album nastajao je nekoliko godina a za to vreme je sa svojim višegodišnjim saradnikom Romanom Goršekom uspostavila saradnju sa poznatim producentima u Švedskoj i Americi.
Očigledno je da su se mnoge stvari desile na relaciji ,,Med i mleko" - ,,U mojoj sobi", šta sve?
AK: Za početak ovo je prvo nezavisno izdanje komercijalne muzike urađeno bez pomoći sponzora i bilo kakvih institucija. Roman i ja smo skoro osnovali izdavačku kuću ,,RAprodukcija”, i album "U mojoj sobi" je njeno prvo izdanje, a pod tim labelom je i dečiji hor ,,Beogradski Glas”.
Ovaj album je skup svega onoga što mi se desilo u proteklih četiri godine, i fantastičnih novih muzičkih iskustava sa inspirativnim ljudima širom sveta, i svih dobrih i loših stvari koje su mi se privatno dogodile, ljubavi, uspomena i vere u bolji svet.
Sama ploča je muzički raznolika, od R&B pesama do country rocka, jazz i soul balada, a ovog puta je većina tekstova na srpskom, osim jedne na engleskom i jedne na španskom. Saradnja sa kompozitorima u Švedskoj i iskustva sa muzičarima u Njujorku su uz Romanovu produkciju najviše uticali na pravac i muzički stil ovog albuma.
Mastering smo radili u New York-u, u Sterling Sound-u, i bili smo prijatno iznenađeni kada smo čuli da je Chris Gehringer, čovek koji je radio neka od najboljih svetskih muzičkih izdanja (Whitney Houston, Kelly Clarkson, Q-Tip) prihvatio da uradi mastering našeg albuma.
,,U mojoj sobi" je korak napred, u svakom smislu.
Imajući u vidu kontakte koje si poslednjih godina napravila u Americi i Evropi i količinu pesama kojima raspolažeš, zašto se ovako dugo čekalo na novi album?
Čekala sam da se sve kockice slože i trenutak kada neću biti ničim uslovljena ili ograničena. Kada smo shvatili da se muzika prodaje kao propratni reklamni material i pritom besomučno besplatno download-uje, poželeli smo da snimimo jedan klasični autorski album, kao što su se nekad snimale ploče. Pesme koje imaju početak i kraj, koje imaju svoju priču i atmosferu. A i nema potrebe za žurbom. Muziku prezentujem ljudima kada mislim i osećam da treba.
Deo publike i kritike često je imao zamerke na tzv. intezivitet tvojih interpretacija odnosno insistiranju na boji, snazi, intezitetu i veštini pevanja. Slušajuci album ,,U mojoj sobi" očigledna je neka vrsta ,,kompromisa" što albumu daje uistinu potpuniji intimniji doživljaj. Šta se u stvari desilo?
To dosta smešno zvuči, jer to što bi ovde bilo podložno kritici, u razvijenom svetu je najveća vrednost i kvalitet. Drago mi je ako je to neko primetio, čak iako mu smeta, verovatno bi im smetala naprimer Beyonce, a ona je najbolja i najpoštovanija pevačica u svetskom šou biznisu. Naravno nikako se ne poredim sa njom, ali i ona insistira na boji, intenzitetu i veštini pevanja. Tako da je po meni to najveća pohvala. Neko ko se razume u muziku bi primetio da pesme određenog muzičkog stila zahtevaju i određeni način pevanja, tako da na novom albumu ima manje R&B i funk pesama, što je bilo karakteristično za ,,Med i mleko”, a više neke jazz atmosfere, pa je samim tim i pevanje u tom stilu. Neko ko želi nešto da kritikuje, mora pre svega da zna o čemu priča i da čuje mnogo, mnogo razne muzike. A što se tiče publike, sve te najkomplikovanije pevačke deonice svi pamte i žele da otpevaju.
U razgovoru i intervjuima često koristiš termin ,,moja muzika", šta je ,,muzika Aleksandre Kovač"?
,,Mojom muzikom " smatram svoju unutrašnju snagu, duh i ličnost. Ono što me čini baš ovakvom kakva sam, sa svim vrlinama i manama.
Imajući u vidu sve okolnosti u kojima muzičar stvara danas u Srbiji tvoj optimizam i ležernost umeju da zbune druge kolege, koji su kriterijumi i pravila kojih se pridžavas tokom svoje karijere.
Možda pozitivna energija i osmeh smetaju nekima, ali to je problem mračnih i dosadnih ljudi. Ja uvek gledam život sa pozitivne strane, u njemu uživam i pokušavam da svojim radom, požrtvovanošću, i ljubavlju ostvarim svoje ciljeve. Roman i ja imamo mnogo veće probleme nego većina kolega, jer mi živimo za muziku i zbog muzike. Mnogo su nam veći zahtevi, a i standardi, tako da je to mnogo teže postići u ovim uslovima. Ovde je stvoren trend da samo mračna i tragična raspoloženja imaju poštovanje, ovde su vrhunac zabave tuča i mrznja, agresija je glavno sredstvo komunikacije, i na žalost to se odrazilo i na muziku. Ja pevam o ljubavi, a toga svima nama fali.
Mislim da se ozbiljne stvari mogu uraditi samo uz pozitivnu energiju, entuzijazam, posvećenost i razmišljanje. Meni niko nije pomogao, ni porodica, ni bilo kakve veze mog oca (argument koji neki potežu), ni grad, ni država. Pomogao mi je jedino Roman, divni saradnici muzičar i umetnici sa kojima sarađujem "oni su mi pomogli zato što smo prepoznali talenat jedni kod drugih. Zajedno smo napravili nešto u šta verujemo, i to sa osmehom na licu.
Govoreći o ,,karijeri", da li muzičar pod obavezno muziku mora da doživi kao svoj životni poziv ako misli da uspe? U Srbiji ima svega nekoliko muzičara/bendova koji sebe upravo doživljajaju na taj način. Šta misliš, da li su oni usitinu uspešni ili je to neka vrsta privida/iluzije? Gde si ti u svemu tome?
Nije neophodno da se neko bavi muzikom da bi uspeo i to se dokazuje ne samo kod nas nego i na zapadu. Uvek ima nekih koji su tu slučajno ili u pravom trenutku na pravom mestu ili su čudno obučeni ili su razgolićeni, ali to je već deo šou biznisa. Jedino je različito to što je sistem vrednosti drugačiji u inostranstvu, tako da su ozbiljni kompozitori i muzičari cenjeni i zaštićeni.
Smešno je ovde pričati o karijerama jer to nema smisla. Ostaju samo želje i potrebe. Neko želi, a neko mora... ja moram da pevam da bi bila živa.
Vratimo se novom albumu. Zamolio bih te da prođeš kroz album tako što ćeš uz svaku pesmu ostaviti komentar u jednoj do dve rečenice.
,,To je to" - nežna ljubavna pesma koju sam komponovala sa švedskim kompozitorima, u Stokholmu. Obiluje malim Romanovim aranžerskim i produkcijskim iznenađenjima.
,,Hoka Hej" - napisala sam je u jednom dahu, kao podstrek mojoj drugarici koja je upravo završila dugogodišnju vezu. ,,Hoka Hej!" kao mali ratnički usklik, i poruka svim ženama da neguju ,,svoju muziku", koja ih čini tako posebnim i jedinstvenim. Gospel kraj kao pobeda i vrhunac.
,,Heroj" - balada kakve najviše volim da pišem. Snimala sam pevanje u ranim jutarnjim časovima, u sred svoje spavaće sobe.
,,Nedostaješ mi" - našla sam mamin tekst u jednoj od njenih starih svezaka, pročitala ga i shvatila da pred sobom imam njeno životno remek delo. Baš zato što je ovaj tekst tako snažan, htela sam da muzika bude jednostavna, kako ni na koji način ne bi skrenula pažnju sa priče. Kada je došao red i da nju otpevam, znala sam da ću ceo dan biti u suzama, i da ću stvoriti nešto na šta bi ona bila ponosna.
,,Opet sam tu" - setila sam se svih prvih tinejdžerskih ljubavi, naivnosti i ushićenja, i napisala ovu pesmu. Jedna nostalgična i melanholična oda prvoj ljubavi začinjena Romanovim modernim i maštovitim aranžmanom i produkcijom.
,,U jednoj sekundi" - Cristoffer Wikberg, švedski mladi kompozitor i ja u njegovom malom studiju uz crni čaj, gitaru i klavir pišemo pesmu o onoj jednoj sekundi kada ti se život promeni, a ti si bespomoćan da bilo šta učiniš.
,,Halo?" - R&B, soulful balada koja je poslednja nastala od svih pesama, Romanove bas deonice zbog kojih često vraćam pesmu na repeat.
,,Cuando no estas aqui" - mogu da čujem ovu pesmu u nekom Almodovarovom filmu... divan tekst Mikela Herzoga, jednog od najpoznatijih španskih kantautora, Rastko Aksentijević na akustičnoj gitari i ja u mojoj sobi.
,,U mojoj sobi" - jazz balada, koju sam napisala i posvetila tuzi jer me toliko puta u životu posetila, da joj znam i lice i naličje. Inspirativni klavir Ivana Alkesijevića i jedna od mojih najboljih pesama na koju sam jako ponosna.
,,Remembering love" - priča ide ovako ,,budi je zvono u 4h ujutru, ona otvara vrata, i vidi svoju prvu ljubav koju nije videla 30 godina. A sve je isto kao i tada, i oni se tope u uzbuđenju i ljubavi." Razmišljala sam da li da kraj bude happy end, ali pošto sam znala da ću pesmu bolje otpevati ako nije, slamam srce i završavam priču - ,,ona se budi iz sna, i shvata da je sve to samo sanjala". Goran Antović dodaje atmosferi svojim vrhunskim električnim klavirom.
,,Da li nekad sanjaš san" - ovu pesmu sam napisala za svu decu sveta koja su sama, gladna, ostavljena, i ona je poruka svima nama da zajedno treba da gradimo bolji i lepši svet od ovoga u kome živimo, i da to isključivo zavisi od nas samih. Muzički je najbliža songovima iz holivudskih filmova sa fenomenalnim gudačkim aranžmanom genijalnog Aleksandra Sedlara.
Muzika koju ti izvodiš prvenstveno pripada soulu, fanku, savremenom R&B-u, jazzu i srodnim formama ,,crnog" zvuka. Gledajući zemlje u okruženju ta scena (ako izuzmemo sveopštu prisutnost hip-hopa) apsolutno imaju bar 5-10 pevača koji tu scenu čine. U Srbiji to nije slučaj, kako na tebe deluje ta vrsta odsustva konkurencije?
Bendovi i muzičari koji pune stadione svuda u svetu, kod nas imaju poluprazne sale. Veličaju se neki amateri sa publikom od 200-300 ljudi, a za to vreme primitivci uzimaju glavni deo kolača.
To je na žalost i najveći problem muzike koju stvaram, lično najsrećnija bih bila kada bi postojalo još pevača i pevačica ovog stila, jer bismo tada imali ozbiljnu scenu. Mainstream pomaže da se stvore i alternativni stilovi. Međutim , sve više ima novinara , muzičkih urednika i publike koji razlikuju prave vrednosti u odnosu na gluposti kojima smo svakodnevno zasuti.
Pisala si za mnoge pop muzičare recimo u Hrvatskoj... Međutim, stiče se utisak da ,,druga tržišta" kao izvođač nisi ni pokušavala da osvojiš. Zašto?
Vrsta kompozitora u koje bi ja trebalo da spadam i nema velikog izbora, pre svega što su moje kompozicije muzički i pevački zahtevne, a u svetu je jako tesko doći u priliku da se sarađuje sa vrhunskim izvođačima. Top izvođači retko snimaju ploče i retko menjaju saradnike. Mislim da bi najviše uspeha mogla imati u Americi jer se tamo još uvek postuje zanat i znanje. A Evropu je polako preplavio talas jeftinih bendova i jeftinih pesama. Tu sebe mnogo i ne vidim kao kompozitora. Naravno postoje oaze dobrih kompozitora naprimer u Švedskoj, ali inoni većinom rade na tržištu SAD-a. Da bi se to desilo morala bi da donesem neke ozbiljne životne odluke, pre svega mislim na preseljenje, da bih uopšte bila u bilo kakvoj ozbiljnoj poziciji za ozbiljan rad u inostranstvu, ali ništa nije nemoguće.
Šta misliš ko je tvoja publika, ko su tvoji slušaoci i poštovaoci? Gde izlaze, šta rade, čime se bave i šta ih zanima? Da li žive prosečno ili iznad njega? Da li kupuju u šoping molovimi ili SOS Marketima? Jel o tome u opšte razmišljaš...
Bilo bi besmisleno da o tome razmišljam, jer muzika je univerzalni jezik i mogu da je osete svi ljudi bez obzira na bilo kakav status. Mislim da oni koji obraćaju pažnju na takve stvari kalkukišu i nisu iskreni. Na osnovu dosadašnjeg iskustva svi koji vole dobru kompoziciju, vrhunsko sviranje i pevanje, znaju da osećaju, vole moje pesme. Ne pravim nikakve kompromise jer pravim muziku koja se oseća i sluša.
,,Tvoja soba" zvuči kao neka vrsta savršenog bega iz surove stvarnosti. Ako si je na albumu dočarala muzikom opiši je sada rečima. Koje su to najvažnije stvari ili predmeti u njoj?
Moj Clavinova električni klavir, puno nota, knjiga, fotografija. Sitnica koje me vraćaju u prošlost, ali mi i daju snagu za budućnost.
Kako se osećas kada izađeš napolje?
Važno je kakav svet nosiš u sebi. Ako je on ispunjen ljubavlju, snagom, idejom, verom i nadom i ako si u skladu sam sa sobom, izlazak napolje je nova šansa i novi dan. Makar ti ispred kuće bacali petarde, makar ugazio u pseću kaku, makar shvatio da se gušis od zagađenja, makar se zgrozio od agresivnih ljudi i poželeo da nisi tu gde si....Volim svoj grad, u njemu se osećam voljeno i slobodno, i pozivam sve Vas koji volite Beograd da izlazite što više napolje, jer ćemo možda onda uspeti da vratimo ovaj grad nama samima.
