Izvor: B92, 08.Sep.2010, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Interpol: Novo razočaranje
Vlasnici jednog od najboljih debi albuma 21. veka razočaravaju drugi put za redom.
Interpol je nekada bio dobar bend. I vrapci na grani znaju da je "Turn on the Bright Lights” jedan od najboljih debi albuma ikada, a ni njegov naslednik "Antics” nije nimalo za potcenjivanje – štaviše, reč je o albumu koji je tek za nijansu slabiji od prethodnika. Onda je došao "Our Love to Admire”, jedan od najiščekivanijih ali i jedan od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << najdosadnijih albuma koje sam ikada čuo. Na njemu su sve pesme bile kao jaje jajetu, sve je zvučalo potpuno monotono i iako sam ga preslušao mnogo puta, danas se ne mogu setiti bukvalno ni jedne pesme sa njega osim "No I In Threesome”. Pošto je taj album izdat za veliki Capitol, ponadao sam se da su Paul Banks i ekipa rešili da se malo igraju sa mejdžor etiketom, tj. da su im svesno ponudili loš album u nadi da će se bolje prodati nego nešto kvalitetno (hoće to tako ponekad sa mediokritetskim kućama i mediokritetskom publikom) i da nema govora o kreativnoj krizi. No, ove godine se Interpol vraća u svoju matičnu kuću Matador za koju izdaju 4. album inventivnog imena "Interpol”, i sa tugom u srcu mogu da konstatujem da on nije mnogo bolji od "Our Love to Admire”.
"Interpol” boluje od gotovo svih onih bolesti kao i prošli album – dosada i ponavljanje. Nakon desetak puta koliko sam preslušao ovaj album, u glavi jedva da su mi ostale tri pesme. Sasvim sigurno najubedljivija pesma na njemu se zove "Try it On”, jedina odavde koja nudi nešto novo i drugačije u odnosu na ono što nam je Interpol ranije servirao. Pesma počinje repetativnim klavirom praćenim sličnim zvucima koje je Mark Snow koristio na saundtreku za "X-Files”, da bi se onda uključio potpuno spektakularan ritam bubnjara Sama Fogarinoa, koji zvuku Interpola daje tako neophodno osveženje. Ni ova pesma nije imuna na samorecikliranje, pa tako u refrenu čujemo onaj prepoznatljiv Interpol zvuk, ali za razliku od ostatka ploče, ovde kao da su prepisivali sa svojih najboljih pesama a ne sa najdosadnijih. To se može reći i za prvi singl "Barricade” čija melodija ima potencijal da vam ostane u ušima već nakon 4-5 slušanja. "Lights” je u svom drugom delu odlična, ali treba izdržati da on počne, dok mračna "All of the Ways” kao da pokušava da uvede neke novine u vidu orkestracije ali taman kad očekujete da će početi, ona se završi. Ostale pesme na albumu su déjà vu i toliko slične jedne drugoj. U par numera je očigledan pokušaj koketiranja sa zvukom filharmonijskog orkestra, ali na žalost sve se završava na pokušajima.
Dok se snimanje ovog albuma privodilo kraju, u proleće 2010. bubnjar Fogarino je za časopis Rolling Stone rekao kako će novi album zvučati slično kao "Turn on the Bright Lights”. Samo mesec dana kasnije, Paul Banks je rekao da "Interpol” nema nikakve veze sa debi albumom i da će ploča imati uticaje iz klasične muzike. Nepunih mesec dana nakon ove izjave (početkom maja), originalni basista Carlos Dengler objavljuje da napušta grupu. Ne ulazeći u razloge koji su doveli do njihovih izjava i Carlosovog odlaska, sve ovo je odličan pokazatelj ogromne konfuzije u kojoj se Interpol trenutno nalazi i koja je više nego očigledna na novoj ploči.
Sa gorkim ukusom u ustima, moram reći da od novog Interpola mnogo bolje zvuči Banksov solo album koji je pod pseudonimom Julian Plenti izdao prošle godine (a koji je takođe prosečan), kao i gomila copycat bendova (a smejao sam se Editorsima). Čak i ovogodišnji album "Alps” grupe Motorama (ruske verzija Interpola) zvuči pristojno u poređenju sa ovom pločom.
Sve u svemu, čini mi se da ja ovo poslednji album Interpola koji me je razočarao, kao i poslednji Interpol album od koga sam imao velika očekivanja. Ne mogu reći da su sa dve loše ploče potpuno anulirali kredite koje su stekli sa dve odlične, ali činjenica da su ove loše ujedno i dve poslednje, dovode to toga da nada u neku buduću, kvalitetnu ploču jedva da tinja.
