Izvor: Blic, 21.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Interesantno je biti s one strane uspeha
Interesantno je biti s one strane uspeha
Kvartet iz južne Kalifornije dočekao je svoj veliki uspeh tek nakon devet godina postojanja; bio je to album 'Tragic Kingdom' iz 1995, prodat u 15 miliona primeraka, sa koga su lansirani hitovi 'Don't Speak', 'Spiderwebs' i 'Just a Girl'. Otada smo, međutim, morali da popričekamo na njihovu sledeću kreativnu izjavu ali vredelo je. Parada zvukova i emocija, 'Return to Saturn', njihov novi album, predstavlja hroniku poslednjih pet godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o preživljavanju uspeha na makro planu i otkrivanju života i intime iza reflektora. Pevačica i tekstopisac, Gven Stefani, potpuno nam otvara svoju dušu, naizmenično čeznući, provocirajući, radujući i preispitujući se dok kopa po sopstvenom romantičnom životu u potrazi za inspiracijom (mada nas upozorava da nije sve sa ploče neizostavno povezano sa njenim trenutnim dečkom, Gavinom Rosdejlom iz grupe'Bush'). Reč je o ploči koja pokazuje da grupa srednjoškolskih pankera može zaista da odraste a da pri tom ne izgubi na žestini, što samo potkrepljuje želju 'No Doubt' da budu nešto više od grupe za jedan album.
Nakon ogromnog uspeha koji ste imali sa prethodnim albumom, da li ste osećali ikakav pritisak tokom rada na 'Return to Saturn'?
Sve što nam se desilo nakon što je 'Tragic Kingdom' objavljen, bilo je bonus za nas. Baš pred izlazak tog albuma već smo počeli da razmišljamo o tome da napustimo muziku. Pitali smo se 'A šta ćemo da radimo kad porastemo?', jer smo osećali krivicu što smo devet godina izgubili na muzici za koju niko nije čuo. Čak i za 'Tragic Kingdom' niko nije mislio da će imati uspeha, da ne govorim o spotovima na MTV-ju i svetskoj turneji dugoj dve i po godine. Dakle, ovu novu ploču smo snimali bogatiji za jedno potpuno novo iskustvo. Uspeh nam je pružio mogućnost da budemo pravi bend, sa pravim pesmama na koje treba da budemo ponosni.
Ipak, trebalo vam je gotovo pet godina?
Niko od nas nije očekivao da će pauza biti tokliko duga, ali bilo bi preuranjeno da smo se na silu trudili da je završimo ranije. Ipak mi je bilo potrebno da proputujem svet, postanem 'svoja na svome' i da konačno uradim nešto sa ovim svojim životom. Bilo je mnogo informacija koje su jednostavno morale da se nađu na ovoj ploči. Toliko toga smo bili preturili preko glave za te dve godine.
U svojim pesmama potpuno razgolićujete svoju dušu. Da li ste ikada bili u iskušenju da ih prepravite kako biste ponešto i sakrili?
Znate, interesantno je biti s one strane uspeha. 'Tragic Kingdom' predstavljao je moje prve korake (i spoticanja) u pisanju i mnoge pesme su urađene naivno. Mislila sam da taj album niko neće ni čuti, da će pesmu 'Don't Speak' progutati mrak. Ovoga puta, kada znate da će neko ipak obratiti pažnju na ono što pišete i da ljudi nestrpljivo išekuju vaše nove pesme, zaista se pitate da li da se samocenzurišete. Kod mene, međutim, to uopšte nije moguće. Moji prijatelji mi kažu da su moje pesme suviše lične i da je to pomalo uvrnuto. Ja sam samo htela da budem iskrena i realna. Kada malo bolje pogledate, moje pesme su o najnormalnijim stvarima kroz koje svako prolazi konfuzija, život, smrt, rođenje, brak, sve ono sa čim se svakodnevno srećemo. Dakle, ako drugi pronalaze sebe u mojim pesmama, onda to samo još više doprinosi mom uverenju da sam normalna kao i svi drugi.
Da li očekujete da ćete i sada dostići tiraž od 15 miliona kopija?
Ni blizu. Veoma je teško premašiti sebe toliko. I dok sam pisala album, pisala sam ga isključivo za svoju dušu, ne da bih namamila neku 13-godišnju klinku u prodavnicu. Mi ne štancujemo pesme po određenom kalupu koji garantuje uspeh, mi smo se uvek borili pre svega za to da pronađemo sebe. Nikada nismo imali šefa koji nas je na nekoj audiciji spojio zajedno. Mi smo grupa prijatelja koja je odlučila da se bavi muzikom jer nismo imali pametnija posla u okrugu Oranž. M. K.
