Izvor: Danas, 06.Nov.2014, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inercija ili prihvatanje
Bila sam ljuta kada sam pročitala da će se Oktobarski salon održavati svake druge godine. Mislila sam da se ponovo radi na ubijanju naših kulturnih rudimenata. Ukidaju se tradicionalne manifestacije, a bogati se treš pink (nažalost, ovo je postala zajednička imenica, pa nema potrebe da se piše velikim slovom) sadržaj koji izlazi iz usijanih ravnih ekrana i hara Beogradom.
Najveća srpska ikona postao je Ivan Ivanović, događaj sezone trio Ana, Šaban i Haris sto šešira. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << A oni koji bi trebalo danonoćno da vise na svim frekvencijama, da bismo možda nekad izašli iz gunjeva, dremkaju i piskaraju za neke fantomske čitaoce. Progutala ih je inercija, ubacila u doživotni san. Bila sam ljuta pre svega na njih. Sve misleći: ustanite, borite se za to da se poveća broj časova srpskog jezika, ili da se uvede na sve fakultete, recimo. Ili tako nešto pametno i nužno.
Pa... onda sam se malo zamislila. Ja uporno kupujem nekad omiljeni časopis koji me samo nervira i koji više mrzim dok čitam nego što sam mu se ikad radovala i pogledala sam već tri emisije Grandovih zvezda. Onako, zato što se to gledalo u društvu. I živo komentarisalo. Postajem deo pink kulture, sinulo mi je. Trebalo je da ugasimo TV i igramo masne fote. Ali, zar neko može da uzme upravljač i ukine izvor svih zadovoljstava pa da istrpi nokte harpija?
Nema više bunta, nema diverzije.
Oktobarski salon po mom skromnom mišljenju nije baš nešto unazad o-ho-ho. I možda je upravo inercija bila ta koja ga je održavala u ofucanom stanju. I vrlo je moguće da grešim, ali eto bunta! Eto energije popularne kulture... Skinućemo periku nafrakanoj babi koja se na slave poziva tek zato što je red, a niko se ne seća ni ko je, ni odakle je, ni šta je u srodstvu. Više nećemo da slušamo kako mljacka, zvecka narukvicama i zahrče za stolom.
Šta to znači? Pobedio je Pink? OK, zasad tako. Dok ne ojača ulična umetnička scena pa sprejevima preboji Cecu na ekranu dok veća sa svojim studio-cimerima da li je interpretacija za tri ili pet stolica.
Nešto možda možemo da naučimo od onih kojima vitalnost ne nedostaje. Recimo, nema granica. Ili, granice su tu da bi se srušile. Skupštini grada se ukida Oktobarski salon. Dobro, pa? Oktobarci, skupite se, nađite sponzore i pravite izložbe (bolje, nadalje).
