Izvor: Blic, 19.Avg.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Individualne utopije
Pošto je video-art zauzeo prostor ekrana, iako još nije iscrpeo sve njegove mogućnosti, već vapi za drugim medijem. Koji je na redu, predočava izložba „Individualne utopije" Lale Raščić u Galeriji KCB, čiji je autor Dunja Blažević.
Lala Raščić, rođena u Sarajevu, diplomirala je i magistrirala na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu, specijalizirala na Kraljevskoj akademiji u Amsterdamu, a živi i radi na relaciji Zagreb-Sarajevo. Dunja Blažević je iz SKC-a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prešla u Sarajevo gde vodi Sarajevski centar za savremenu umetnost. Lala je prva dobitnica godišnje nagrade „Zvono", koju SCCA u saradnji sa Trust for Mutual Understanding i Fondation for Civil Society iz Njujorka dodeljuje mladim stvaraocima iz BiH i RS.
Ono što Lala radi smatra se autentičnim pristupom savremenoj umetničkoj praksi. To što u svojim video-dramama govori u prvom licu, u trendu je, a to što su njen naglasak i humor bosanski, simpatično je, ali nebitno u odnosu na sadržaj.
Rad nagrađen „Zvonom" govori o porodici koja želi otići na odmor, nevidljivoj jer nema identitet tj. pasoš. Čine ga crteži svirača, padobranca, baštovana... bez lica, i radio drama koja se prati na ekranu u kojoj Lala glumi sve protagoniste. Video-rad „Pogrešan broj" takođe je radio drama iz 40-ih, i u njemu žena invalid preko telefona čuje nečiji plan za ubistvo. Sledeći, „Sve je povezano" na pet kanala ekrana povezan je s prvim jer se u njemu pet bezimenih kriminalaca sastaju na bezimenom mestu zbog otmice deteta bez imena. Sve njih sama glumi. I četvrti, ujedno i naziv izložbe „Individualne utopije" - rekapitulacija je istinitog događaja: U Centar za mentalno zdravlje u Mostaru donator šalje keramičku peć s kojom potencijalni korisnici ne znaju šta će... (Primer jedne od suludih međunarodnih pomoći u toku rata, čiji rezultat nije bio čist promašaj upravo zahvaljujući Lalinom angažovanju u radionici „Art and Survival".)
Iako likovna umetnica, Lala je rođena za radio monodramu, koja u naprednoj vizuelnoj kulturi prerasta u performans. Njen rad traje sat, nije dosadan i, najvažnije, razumljiv je, jer je iz života.
