Izvor: Blic, 26.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inat i prkos nisu vrline
Inat i prkos nisu vrline Najteže od svega je biti smeran i smiren. Smernost je viši stepen skromnosti
Povodom objavljivanja desetotomnog izdanja dela akademika Vladete Jerotića u izdanju 'Ars librisa' i izdavačkog fonda arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u Kolarčevoj zadužbini održana je promocija kojoj je prisustvovao patrijarh srpski gospodin Pavle, a na kojoj su govorili Njegovo preosveštenstvo episkop jegarski gospodin Porfirije, prof. dr Dušan Petrović i autor. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U programu koji je vodio novinar Aleksandar Gajšek, čitajući delove iz Jerotićevih knjiga, učestvovao je i Srpski muški hor iz Beograda koji je na početku otpevao 'Oče naš'.
Predstavivši najpre profesora Jerotića, njegov kolega, profesor Petrović je podsetio prisutne da je autor osnivač 'Jungovskog društva', Pastoralne psihologije na Teološkom fakultetu u Beogradu, član Udruženja književnika Srbije i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2000. godine, a odlukom Svetog arhijerejskog sinoda, na predlog patrijarha Pavla, na Krstovdan je odlikovan ordenom Svetog Save prvog stepena. Nakon uvodnog slova starešine Saborne crkve u Beogradu Petra Lukića, episkop Porfirije je ukratko istakao šta je doprinos profesora Jerotića nauci kod nas, rekavši:
- Postoji granica vere, ali ne i granica ljubavi. Naše vreme obiluje strahovima od drugog i drugačijeg, ali sa Hristom u sebi, strah nestaje - jedna je od bitnih teza prof. dr Jerotića. Uski i jednostrani pristupi čoveku ne mogu do kraja da izraze njegov svet. U više od 500 radova, objavljivanih tokom dve decenije, profesor Jerotić čoveka posmatra celovito (holistički), ne razdvajajući njegovo telo od duše, sledeći misao apostola Pavla da postoji telo duševno i telo telesno.
U prepunoj sali 'Kolarca' potom se čula reč profesora Jerotića:
- U hrišćanstvu nema reči zasluga, već po mom mišljenju postoje božja blagodet i trud. Ako sam išta uradio, bilo je to zahvaljujući trudu. Sve što čovek čini počiva na individui koja je na putu ka ličnosti. Svi počinjemo od celine koja se zove majka. Između muškarca i žene ta celina se pokušava ostvariti naravno u ljubavi. Tako je govorio i meni najbliži Karl Gustav Jung, iako nije bio pravoslavni hrišćanin, mada ja mislim da je pravoslavlje najizvornije hrišćanstvo. Boli me gledanje na život crno-belo. Kad nestane spoljni neprijatelj, vidimo to sad u našem narodu, pojavljuje se tobožnji unutrašnji neprijatelj koji preti da otvori građanski rat. Težnja ka ucelovljenju je jedini put koji nam je dat. Ali, kad postignemo jedno zaokruženje u životu, otvaraju nam se novi krugovi ka tom putu... Strepim kako ću završiti svoj život. Da li ću istrajati na putu na koji sam stidljivo stupio. Čini mi se da je najteže od svega biti smeran i smiren. Smernost je veći stepen skromnosti. Inat i prkos, koji nas Srbe vode kroz istoriju, nisu vrline. Ne može se protiv jačeg - rekao je na kraju profesor Jerotić zahvalivši se publici na podršci konstatacijom da je u svojoj karijeri mnogo više naučio od svojih pacijenata, nego iz knjiga.
Odabrana dela Vladete Jerotića čine sledeće knjige: 'Povratak ocima', 'Duhovni razgovori', 'Samo dela ljubavi ostaju', 'Psihološko i religiozno biće čoveka', 'Hrišćanstvo i psihološki problemi', 'Individuacija i (ili) oboženje', 'Vera i nacija', 'Čovek i njegov identitet', 'Staro i novo u hrišanstvu' i '50 pitanja i 50 odgovora'. Izdavači su najavili objavljivanje novog kola. M. M.
