Izvor: Blic, 21.Avg.2016, 18:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
In memoriam: Marklen Mosijenko
Iz naše sredine otišao je nedavno još jedan akademski umetnik, slikar Marklen Mosijenko (1928-2016). Nestao je tiho i bez uobičajenih reči oproštaja.
Od kako je iz Rusije stigao u Beograd sa brigadom koja ga je oslobađala 1944. godine, ostao je da u njemu živi i stvara.
Likovnu akademiju završio je u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, ali je često govorio da mu je pravi učitelj bila Majda Kurnik sa kojom je proveo njenih nekoliko poslednjih godina života i sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kojom je ušao u tzv. Beogradski likovni krug.
Bio je izuzetno plodan slikar, ostavio je nekoliko hiljada veduta Beograda i gradova u kojima je boravio, mrtve prirode, pejsaže, portrete i aktove.
Likovna kritika je u njegovom radu videla liniju koja je vodila do Šardena. Govorili su da je Marklen za Beograd ono što je Utrilo za Pariz i Guardi za Veneciju.
Vlasnici njegovih slika su Narodni muzej, Muzej grada Beograda, Moderna galerija u Lazarevcu, nekoliko muzeja i galerija u bivšoj Jugoslaviji, kolekcija gradonačelnika Moskve, rektorat Tokijskog univerziteta, Narodna biblioteka..
Bio je član ULUS-a od 1957.
Među nagradama koje je osvojio ističemo četiri prve nagrade na konkursu "Beograd inspiracija slikara”, i nagrada na beogradskom sajmu Art expo i nagrada za životno delo 2010.god.
Bio je izuzetno skroman i povučen, bežao je od javnih nastupa i publiciteta. Poslednji put se pojavio u javnosti na otvaranju samostalne izložbe “U ranu zoru” 2015. u galeriji "Kuca Đure Jakšića".
I kao što je na svet došao na brodu kojim je njegova porodica plovila iz Turske u Rusiju, te je tako kao mesto rođenja zabeležena prva luka u koju je uplovio, Odesa, tako nas je i napustio, sam, nedaleko od grada koga je toliko voleo i u kome je ostao najveći deo njegovog likovnog opusa.
Tijana Stojiljković
istoričar umetnosti,autor njegove poslednje izložbe "U ranu zoru"
U Beogradu, avgust 2016.
.jpg)
