Izvor: Blic, 11.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imre Kertes nobelovac
Imre Kertes nobelovac
Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost je mađarski pisac Imre Kertes, koji je rođen 9. novembra 1929. godine u Budimpešti. Jevrejskog je porekla i 1944. godine deportovan je u Aušvic, a zatim dalje u Buhenvald, odakle je oslobođen 1945. godine. Kada se vratio u Mađarsku radio je od 1948. za budimpeštanski list 'Vilagošag', ali je otpušten 1951. godine, kada je list počeo da sledi partijsku liniju.
'Nobelova nagrada takođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je i priznanje mađarskoj literaturi', rekao je 72-godišnji pisac, i ocenio da je 'veoma interesantno što je nagrađen za pisanje o holokaustu i protiv diktature', i dodao da iz toga 'pouku mogu da izvuku zemlje istočne Evrope'.
'Za mene je to veliko priznanje i to možda znači i da ću moći da živim mirnijim životom i da sam, barem u finansijskom pogledu, sada na sigurnom', kazao je Kertes u Berlinu, gde mu je u sredu uveče dodeljeno još jedno priznanje: nagrada Kruga nemačkih pisaca 'Hans Zal', za celokupno stvaralaštvo.
U prvom Kertesovom romanu 'Bez sudbine', objavljenom 1975. godine, opisana su njegova iskustva iz Aušvica i Buhenvalda. 'Kada razmišljam o novom romanu, uvek mislim na Aušvic', rekao je on. Međutim, to ne znači da je 'Bez sudbine' klasičan autobiografski roman, jer po Kertesovim rečima, on je upotrebio ovu književnu formu, ali to nije njegova autobiografija.
Prvobitno su izdavači odbili da štampaju ovo delo, ali kada je 1975. godine objavljeno, javnost nije reagovala. Kertes je o svom iskustvu pisao i u romanu 'Fijasko', objavljenom 1988. godine. Smatra se da je to drugi deo trilogije, koja se završava delom 'Kadiš za nerođeno dete', izdatom 1990. godine. Kadiš je naziv jevrejske molitve za mrtve. U sva tri romana pojavljuje se lik po imenu Đerđ Keveš. On čita molitvu za dete koje je odbilo da začne u svetu koji je dozvolio da postoji Aušvic. Druga prozna dela su 'Onaj koji pronalazi put' iz 1977. godine i 'Engleska zastava' iz 1991. godine.
Godine 1992. objavio je imaginarni dnevnik pod nazivom ('Brodski dnevnik'). On obuhvata događaje koji su se dogodili između 1961. i 1991. godine. U delu 'Ja - neko drugi: hronika jedne metamorfoze' iz 1997. godine Kertes nastavlja unutrašnji monolog u obliku beležaka iz perioda između 1991. i 1995. godine. Posle političkih previranja 1989. godine, Kertesu je bilo omogućeno da se više pojavljuje u javnosti. Njegova predavanja i eseji sabrani su u delima 'Holokaust kao kultura' iz 1993. godine, 'Trenuci tišine dok streljački vod repetira' iz 1998. i 'Prognani jezik' iz 2001. godine.
Kertes je 1995. godine dobio Brandenburšku nagradu za književnost, 1997. godine Lajpcišku književnu nagradu za evropsko zbližavanje i 2000. godine nagradu lista 'Velt' za književnost.
U svojim delima Imre Kertes istražuje mogućnost da pojedinac nastavi da živi i razmišlja u eri u kojoj je ljudsko biće sve više podvrgnuto društvenim prisilama. U svojim delima on se neprestano vraća odlučujućem događaju u svom životu: periodu provedenom u Aušvicu, gde je odveden kao tinejdžer kada su nacisti progonili mađarske Jevreje. Za njega Aušvic ne predstavlja poseban događaj, koji je kao strano telo prodro u normalni tok istorije zapadne Evrope, već je to apsolutna istina o ljudskoj degradaciji u savremenom životu.
Kertesova nespremnost na kompromis jasno se očituje u njegovom stilu, koji za nespremnog čitaoca predstavlja gustu i trnovitu živu ogradu, ali on pri tom ne opterećuje svoje čitaoce teretom obaveznih emocija, već ih inspiriše na individualnu slobodu misli.
Laureati Nobelovih nagrada ove godine dobijaju po 10 miliona švedskih kruna (1,10 miliona evra). Nagrade se uručuju 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela. CDC/SM Tišma preveo Kertesov roman
Iako, po prirodi stvari, nije znao ko će biti dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2002. godinu Zoran Kolundžija, čelnik izdavačke kuće 'Prometej', zajedno sa 'Stilosom' dao je u štampu roman 'Besudbinstvo', u prevodu Aleksandra Tišme, koji će biti objavljen za predstojeći sajam knjiga u Beogradu. Koliko je poznato, do sada na srpskom jeziku nije objavljena nijedna knjiga nobelovca Imre Kertesa. T. Nj.
