Izvor: Blic, 10.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imidž
Imidž
Nedavno su u medijima bivših bratskih republika osvanuli naslovi u kojima se Beograd proglašava pravom mekom provoda, svojevrsnim gradom greha (sin city), modernom Sodomom i Gomorom ovog dela Evrope, u koji vikedima nadiru turisti željni raskalašnosti neukrotivog Balkana. Delimično zbog noćnih klubova koji rade do kasno, delimično zbog jeftinog piva koje se toči sve u šesnaest, a bogami i zbog jeftinih i lako dostupnih stimulativa, naša prestonica je svetu ponudila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ono što je i inače vrlo jeftino u siromašnim zemljama u tranziciji.
Naopaki i nakaradni kulturni milje, koji su svojevremeno pleli najneobrazovaniji i najdrskiji, dobijajući zavidnu minutažu na režimski orijentisanim medijima, još uvek opstaje nesmanjenom snagom. Stvar uopšte ne bi bila za komentar, da se kao posledica ne javlja svojevrsna zbrka među kodovima, sa kojom najveću muku muče mladi ljudi nesvesni da oponašanjem popularnih ličnosti, od zabavljača do pojedinih političara, stvarno ili simbolički razgolićenih do svojih grotesknih malenkosti, učestvuju u reprodukovanju jedne kulturne klime koja nas nikako ne preporučuje svetu.
Pred neviđenim terorom polugolih 'voditeljki', direktnog ohrabrivanja porno-kodova, kako u štampanim tako i u elektronskim medijima, u kojima se svaka šuša jedva dočekavši priliku da da izjavu u negližeu proglašava slavnom ličnošću, odvija se neka vrsta 'kulturnog nesporazuma', kojem samo retki uspeju da se odupru.
Ili, kako nedavno reče jedan tragalac za beogradskim grehom, zbunjen izgledom mladih ljudi izašlih u provod: ovde mnoge devojke izgledaju kao prostitutke a da to nisu, a mnogi mladići izgledaju kao bodi-gardovi, a da to nisu!
Ikonografija kriminalno-mafijaškog miljea, uprkos naporima njihovih aktera da se pritaje i ako je i kako mogućno nekako promene dres, još uvek je vrlo živa. Ali sve dok je ima, makar i u bezazlenim dozama, i najvećim stručnjacima za marketing biće teško da bilo šta učine za naš opravdano neprivlačan imidž.
Sterijolozi spasli obraz
Već i vrapci cvrkuću da su se u godini dvostrukog Sterijinog jubileja pozorišni stvaraoci obrukali. Nisu se ozbiljno pozabavili ničim bitnim u Sterijinom dramskom opusu.. Srećom, sterijolozi i ostali poštovaoci Sterije donekle su spasli obraz naše sredine svojim doprinosom jubileju. Objavljeno je više knjiga, priređeno više izložbi i izdat vanserijski broj 'Teatrona' i 'Scene', sa tekstovima vanserijskih saradnika.
'Teatron' i 'Scena' objavili su broj posvećen Steriji koji počinje napisom našeg najstarijeg političara i publiciste Desimira Stošića, koji piše o Steriji u današnjici. Posle toga nas iznenađuju napisi muzičara kakav je Rambo Amadeus, kompozitorke Ivane Stefanović, profesorke Elektrotehničkog univerziteta Srbijanka Turajlić, sociologa Nebojše Popova, ili filmskog reditelja Lazara Stojanovića, ili kolumniste Teofila Pančića. Autori ne samo što su originalno probrani, nego i originalno naslovljuju svoje napise, kao 'Tabu na nežnost', 'Ružičič forever: poetika burmutice', 'Pitanje za fioku', 'Očiglednosti' ili 'Dosadni Arsenije Gavrilović'.
Pozorišni muzej Vojvodine u izdavačkoj delatnosti je punu pažnju posvetio Steriji. U seriji o Steriji aktuelni direktor 'Pozorja' Miroslav - Miki Radonjić se pokazao kvalifikovan za ovu dužnost svojom temeljitom studijom 'Sterija u ogledalu XX veka'. Milorad Rikalo se usredsredio na najveće Sterijino delo 'Rodoljupce'. A dve godine pre toga isti muzej je objavio studiju 'Rane komedije' Nebojša Romčevića.
U foajeu Srpskog narodnog pozorišta Milena Leskovac je pripremila veliku izložbu dokumenata i fotografija 'Pozorje J.S. Popovića', a u klubu 'Sterija' priređena je izložba reprodukcija Sterijinih portreta u raznim grafičkim tehnikama.
Uostalom, što ne bi Sterijino delo živelo mimo svih jubileja, svake sezone sa svoj način.
