Izvor: Politika, 17.Maj.2011, 23:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Imao sam reputaciju velikog lažova

Fantastično je koliko sveta sada u Americi piše poeziju. Dešava se da u Nebraski, na književnoj večeri bude više od tri stotine ljudi, kaže Čarls Simić

Nikada u Beogradu ne bih mogao da se izgubim i odlično poznajem sve njegove ulice, iako sam odavno otišao odavde. Kada sam bio đak, a u školi sam bio grozan, bežao sam iz Druge muške gimnazije. Živeli smo u Majke Jevrosime, i ja sam iznova proširivao prostore svog lutanja gradom, kaže Čarls Simić, gost svog srpskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izdavača „Arhipelaga”, čije će književno veče biti održano večeras u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda,u Kolarčevoj 6.Simić će govoriti svoje pesme, razgovarati sa čitaocima i potpisivati knjige. O njegovoj poeziji govoriće Gojko Božović, kritičar i glavni urednik „Arhipelaga”, dok će stihove čitati glumac Dejan Đurović. Čarls Simić imaće književno veče i u Novom Sadu, u Velikoj sali Kulturnog centra, sutra u 19.30 sati.

Američki pesnik i esejista, srpskog porekla, u razgovoru sa novinarima ispoljava spontanost i srdačnost, a izjavljuje da bi po kišnom danu najpre ostao u krevetu uz neku dobru knjigu. Njegova interesovanja su široka, i kreću se od istorije i filozofije, do knjiga o astronomiji, prirodi i životinjama.

– Iako je danas u svetu izdavačima vrlo teško, jer su prezaduženi i gotovo bez nade, dobre knjige i dalje izlaze. Takođe, fantastično je koliko sveta sada u Americi piše poeziju, u odnosu na sredinu 20. veka, kada sam ja počinjao. Gotovo svi američki koledži i univerziteti zainteresovani su za čitanje poezije. Na primer, dešava se da negde u Nebraski, na književnoj večeri bude više od tri stotine ljudi. Još od vremena Alena Ginsberga poezija je u Americi čitana i ljudi su o njoj obavešteni. Neko mi je jednom rekao da me je video na poetskom čitanju u Oklahomi, iako nisam mogao da se setim da sam uopšte tamo bio, objašnjava poznati pesnik, dobitnik Pulicerove, zatim nagrada „Edgar Alan Po”, Američke akademije, Međunarodne Grifinove nagrade za poeziju, nagrada „Volas Stivens”, Poeta Laureatus Kongresne biblioteke u Vašingtonu, „Vilček” za umetnost i humanistiku i medalje „Robert Frost” za životno delo u poeziji.

Neposredan povod za ovo gostovanje pesnika jeste objavljivanje njegove obimne knjige izabranih i novih pesama „Iščekujući presudu” u izdanju „Arhipelaga”. Reč je o najcelovitijem izdanju Simićeve poezije na srpskom jeziku, koje obuhvata rane stihove do pesama koje su prevedene iz rukopisa. Prevodi pesama sa engleskog na srpski jezik delo su nekoliko generacija srpskih prevodilaca, a nekoliko pesama preveo je i sam autor.

– Razumljivo je da se u prevodima nešto izgubi, i to sam shvatio još osamdesetih godina, kada mi je u Nolitu objavljen jedan izbor iz poezije. Izgubio sam taj osećaj za prelive i nijanse srpskog jezika, i kada pri prevođenju ponekad ne mogu da razlučim koja je reč odgovarajuća, zatražim pomoć. Kako je govorio Vasko Popa: „Znaš, kad se na engleskom kaže ’bred’ to nije isto kao hleb, dodaje Simić.

Pre knjige „Iščekujući presudu”,„Arhipelag” je objavio i esejističku knjigu „Alhemija sitničarnice” Čarlsa Simića, posvećenu američkom umetniku Džozefu Kornelu, koji je pravio kutije sklopljene od nađenih predmeta i od „krhotina postojećeg pronašao vlastiti svet”. U ovo delo Simić je uvrstio i svoja sećanja i uspomene, slike Njujorka, ali i Beograda. „Naše uspomene su božanske slike, jer ni sećanje ne podleže uobičajenim zakonima vremena i prostora. To što u svom sanjarenju činimo predstavlja obogotvorenje… Svet je božanstven, ali neizreciv. Zato nam je i potrebna umetnost”, napisao je autor u „Alhemiji sitničarnice”.

– Kornel je bio mističar, i kada bi u nekoj njujorškoj starinarnici pronašao sitnicu, ili stvar koju je neko odbacio, smatrao je da će u njegovoj kutiji ti predmeti zasijati u skladu uz neke druge, njima u potpunosti komplementarne. I moje pesme su kao jedan takav okvir, i kao Kornel sakupljač, i ja sam spreman da čekam na pravi sklad pesme. Poezija je u stvari jedna maštovita klopka, počinje na jedan način, a već posle par stihova može „nešto da se desi”. Zbog svoje maštovitosti postao sam pesnik, jer sam još od mladosti imao reputaciju velikog lažova, uvek sam stvarima nešto dodavao. Međutim, ja sam i realista i pišem o onome što sam video i preživeo. Iako živim u prirodi, najbolje opažam u gradu, i kada ugledam nekoga već sam obuzet njegovom pričom – ističe Simić.

Kao i svaki istinski stvaralac, Čarls Simić kritički posmatra stvarnost, a o centrima moći prosuđuje ne pridružujući im se:

– Kao po običaju Nju Hempšir, u kojem živim, kao i Alabama imaju senatore kretene, ljude milionere koji vole da kradu od naroda. Svi oni hoće sliku sa pesnikom, ali to je tako ponižavajuće.

Marina Vulićević

objavljeno: 18.05.2011

Nastavak na Politika...