Izvor: Blic, 27.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imao sam primedbe
Imao sam primedbe
U ovoj kolumni već nekoliko godina pronalazim mane našem javnom životu, pojedinicima, nadležnim i nenadležnim i o tome, što blago što manje blago, pišem. Katkad i samom sebi pospem malo pepala po glavi.
Poneko je poslušao moj glas, a mnogo toga sam rekao u vetar. Takos ma pisao o dečjem parkiću u Bregalničkoj ulici kojom prolazim svaki dan. Odnedavno sasvim lepo sređen prostor, a usred tog prostora u betonskom bunkeru i oko njega živi neko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa hiljadu predmeta rasejanih svuda oko tog staništa. Kraj pristojnog parkića izgleda ružno nehigijenska skalamerija. Samo jedan simpatični vučjak izgleda navikao na vanredne okolnosti pitomo prati igru dece. Zar nema opština taj jedan stan da nemamo ovo 'čudo u Milanu' u jednoj od lepših ulica opštine Zvezdare?
I Bogu i ljudima sam dosadio pišući da se mora naći način kontrole žardinjera koje su u najvećem broju velike pepeljare i đubrišta.
Tražio sam telefonom glavnog arhitektu grada da ga vrlo dobronamerno pitam da li će prilikom radikalnog sređivanja parka kod JDP srušiti nekazni nadzemni WC i staviti ga pod zemlju. I da li će nas najzad ovom odličnom prilikom osloboditi onog neupotrebljivog i neupotrebljavanog amfiteatra, 'remek-dela' gospođe Banović. I danas stoji na periferiji tog navodno budućeg raskošno uređenog parka. U njemu nije održan nijedan koncert, nijedna priredba, osim što je zaklon jadnim narkomanima i mesto za njihove psiihodeličke grafite.
Grad bi morao imati neku vrstu 'estetske policije', koja bi kažnjavala sve one koji se ne drže estetskih obaveza u njihovoj nadležnosti. Siguran sam da ni poslovično uredne nacije sveta nekada nisu bile uredne dok to nisu postale po nekim zakonima i pravilnicima, dakle kaznenom politikom. Vreme je i da mi počnemo.
