Izvor: Politika, 24.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima tu i Tesline ruke
I uz pomoć Interneta, internacionalna ekipa dugo pripremala predstavu čija je svetska premijera bila na BELEF-u 2006
Teslini izumi i njihovi današnji "potomci" i te kako su doprineli da na sceni zasja "Ljubičasta vatra", opera o velikom naučniku, koja je dugo tinjala u glavama njenih stvaralaca. I, nedavno smo u Narodnom pozorištu imali svetsku premijeru, kao ekskluzivni program Belefa 2006.
A sada nešto o istoriji "Ljubičaste vatre" američkog kompozitora Džona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gibsona. Njen prvi izlazak pred publiku dogodio se još pre dve godine u Filadelfiji, na univerzitetu Templ. Ali, bila je to tek iskra buduće opere, samo prezentacija studentske radionice. Pevalo se na sceni bez scenografije i bez ikakve rediteljske ruke u tom činu. Slučaj je, međutim, hteo da je u daljoj priči o nastanku "Ljubičaste vatre" posebno važan i zaslužan upravo reditelj, takođe Amerikanac – Teri O'Rajli. U proteklom periodu on je najviše (po)radio da se u ovoj memorijalnoj, 150. godini od rođenja Nikole Tesle na pozornici "rodi" i opera o njemu. Među najzaslužnijim za ovu beogradsku planetarnu premijeru u slavu jednog planetarnog uma svakako je i naš Boris Čakširan, scenograf i kostimograf predstave. Bio je u onom najužem timu koji se, sa obe strane Atlantika, iz petnih žila zalagao da ova moderna, i multimedijalna, opera ugleda scenu. Od njega čujemo da je početak ovog internacionalnog projekta vezan za jedan festival u Poljskoj. Bilo je reči da se premijera opere možda tamo održi, u Evropi svakako, i da u projekat budu uključeni evropski umetnici.
– I meni je stigao poziv da radim na tome. Tako su krenule pripreme, ali realizacija nikako da počne. Prošlog leta taj tim stigao je u Beograd da poseti Muzej Nikole Tesle. I tu se čuo logičan predlog: zašto "Ljubičastu vatru" ne bi prvi video Beograd. Posle raznih varijanti, ugovorena je saradnja sa Narodnim pozorištem i tako smo ušli i u nekakav državni plan i program obeležavanja ove važne godišnjice – priča nam Boris Čakširan.
I pre i posle toga dugo je dogovarana i pripremana opera grupe ljudi sa raznih strana sveta. Pripremana je iz malih prostorija dugim "razgovorima" putem Interneta. Ponekad je na jednoj liniji, koje su se često prekidale, bilo po nekoliko učesnika u stvaranju ovog dela, ono kreativno jezgro buduće "Ljubičaste vatre".
– Sve vreme motalo mi se po glavi kako jedne takve komunikacije ne bi ni bilo da nije bilo Teslinog blistavog uma i sveg onog bogatstva koje smo zahvaljujući njemu dobili. Baš zbog toga naš posao mi se činio još fantastičnijim. Tesla je, u stvari, najzaslužniji za "svoju" operu – kaže Boris Čakširan fasciniran mnogobrojnim tehničkim čudesima Nikole Tesle.
A za one koji predstavu nisu videli recimo da je u funkciji priče o jednom genioznom liku i te kako važno filmsko platno kao deo ukupne scenske slike. Na njemu je više golubova nego ljudi. Čakširan je to prokomentarisao:
– To je zaista svet kojim je ovde najviše okružen. Tu je i bela golubica, anđeo u našoj predstavi, koja ga na kraju priziva da ode sa njom u visine, nebeske. Svu tu živu instalaciju na sceni ja sam kreirao kao fragmente srušenog tornja sa Long Ajlenda. To su delovi konstrukcije koja je mogla da živi, a nije.
Nama iz gledališta pred očima je promicalo i više od jata golubova, čitav kaleidoskop "struja, talasa...", svega onoga što najviše "svetli" u biografiji velikog naučnika. Kontrast tome su kadrovi iz rodnog Smiljana, kuća i drvo visoko, razgranato, čija se krošnja ljuljuška... Šušti... bagrem beli. Ili je to neko drugo drvo..., ali ta idilična hladovina kao da usisava u sebe sve što je na pozornici.
I koja reč o budućim danima "Ljubičaste vatre". Posle čitri beogradske predstave, zasad znamo da će je tri večeri, u oktobru, izvoditi na njujorškom festivalu na Bruklin akademiji. Postoje i signali iz Kine i Australije da i tamo vide operu o Tesli. A dalje... čuće se.
Muharem Šehović
[objavljeno: 24.07.2006.]
