Izvor: Blic, 09.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li dramaturga u teatru?
Ima li dramaturga u teatru?
Među uspelim karikaturama u 'Njujorkeru', američkom časopisu za intelektualce, naišao sam i na jednu koja je varijacija na temu klasičnog vica kad stjuardesa pita putnike: 'Ima li pilota u avionu?' Očigledno je obojici pilota pozlilo, ne mogu dalje da voze letilicu i situacija je, jednom rečju, pred katastrofu. Na karikaturi, varijaciji na temu, nacrtano je kako pred zavesu u pozorištu izlazi jedna osoba i pita: 'Ima li dramaturga u gledalištu?' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Dakle, predstavi je potreban stručnjak da popravi ono što u njoj očigledno ne valja ili će se i tu desiti katastrofa.
Setio sam se te karikature ovih dana, jer sve češće gledamo predstave kojima nedostaje bolja dramaturgija, pravi razvoj radnje u skladu sa klasičnim pravilima dramskog stvaralaštva.
Nije reč o tome da svaka predstava u XXI veku mora da ima klasičnu dramaturgiju. Mnogo se toga u savremenom pozorištu dogodilo u drugoj polovini XX veka da bi se sve predstave morale držati Aristotelovih pravila. Reč je o tom da predstave koje imaju fabulu, početni klasičan oblik, prosto traže da se pisac i reditelj, i eventualni dramaturg, ako je angažovan za predstavu, drže nekih osnovnih zakonitosti. Ako toga nema, onda se desi da je ili uvod suviše dug, ili nema sukoba niti raspleta, a predstava ima nekoliko krajeva. Publika taman počne da aplaudira, kad glumci nastave da nešto glume bar još deset minuta.
Reditelji bi ipak morali da se sete onoga što su učili četiri ili više godina na svom fakultetu. Inače ćemo tonuti u proizvoljnost, koja liči na naše poznate proizvoljnosti u političkom, ekonomskom i svakom drugom javnom životu. Reč je u svim ovim slučajevima o elementarnoj racionalnosti, toj velikoj nezaobilaznoj tekovini naše civilizacije.
Korak ka Evropi
Prošle nedelje je na Brionima, pod sloganom 'Znanjem do uspeha', održan Treći međunarodni kongres za odnose sa javnošću regije Alpe Adria, PRO PR 2005. U nameri da se ukaže na važnost profesionalizacije odnosa sa javnošću u svim aspektima društvenog komuniciranja, na kongresu su predstavljena brojna zanimljiva predavanja, radionice, okrugli stolovi i prezentacije medijskih scena zemalja regije.
Polazeći od teze da u vreme dominacije medijske kulture mediji više ne predstavljaju stvarnost već je zapravo kreiraju, kongres je ukazao na važnost adekvatne, etičke i blagovremene komunikacije sa javnošću kao nezobilaznog modela razmene poruka i informacija.
Jedno od najvažnijih usmerenja u odnosima sa javnošću svakako se odnosi na kreiranje ugleda kako pojedinaca i korporacija tako i političkih partija. Zato je od izuzetne važnosti poznavanje medijskog prostora određene regije, kako bi se mogli pratiti komunikacijski kanali, ekonomski trendovi, potrošačke ili političke promene, aktivnosti konkurencije u tržišnom i političkom okruženju, kao i segment oglašavanja u vidu osmišljavanja i realizacije različitih marketinških, odnosno reklamnih kampanja i zakupa medijskog prostora.
Na kongresu je ukazano na osnovne principe i brojne faktore kreiranja ugleda, društveni i komunikativni ambijent u kojem se on oblikuje i predstavlja, čime je pokazano u kojoj meri je PR sa svojim ogromnim mogućnostima ne samo delotvoran već i nezaobilazan oblik savremene, promišljene i planirane, ali iznad svega dalekosežne i civilizovane komunikacije.
U čarobnom ambijentu Nacionalnog parka Brioni, brojni učesnici i predavači besprekorno organizovanog kongresa, imali su priliku da unaprede svoja znanja iz oblasti strategija i tehnika komuniciranja sa javnošću, ali više od toga i da razmene iskustva i uspostave bliže profesionalne kontakte sa kolegama iz regije. Učešćem na ovom kongresu, profesionalci iz naše zemlje pokazali su kako se mimo politike mogu praviti koraci ka Evropi.
