Izvor: Blic, 15.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iluzija prepunih sala
Iluzija prepunih sala
Nedavno je za prvog čoveka Opere Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad, imenovan dirigent Dušan Mihajlović. Mihajlović je moskovski đak koji je nakon završetka studija osnovao Ruski kamerni orkestar koji je nakon nekoliko godina veoma uspešnog nastupanja, prerastao u Slovenski simfonijski orkestar. Sa njim je naš sagovornik 'pokupio' Prvu dirigentsku nagradu Rusije, a onda se kako kaže, 'obreo kod kuće'. O planovima novosadske Opere u tekućoj sezoni, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pod njegovom dirigentskom palicom kaže: 'Najpre bih istakao da je moj glavni cilj u pozorištu povratak publike. Za sada, i u Beogradu i u Novom Sadu vlada iluzija punih sala. Hoćete da kažete da je poseta simulirana?
- Hoću da kažem da se sale pune organizovanim dolascima u pozorište. Ode se u neku firmu, proda se stotinak ili više karata i onda zaposleni, često sa decom, dođu na predstavu, a da najčešće ne znaju šta gledaju i zašto su tu. Opera je krajnje elitistička stvar koja nije za svakoga i moje je mišljenje da deca ne mogu da se upoznaju sa operom na takav način. Na koji ćete način onda povećati posetu ako se odreknete 'dirigovane' publike?
- Na dva načina. Prvo repertoarom. Pokazalo se da 'Violinista na krovu' puni salu bez problema, zatim Donacetijeva 'Viva la mama' koja je recimo neko veče oduševila publiku. Planiram postavljanje operete 'Slepi miš', u januaru, u februaru 'Čoveka iz la Manče', da bi se na proleće na repertoaru SNP našlo nekoliko predstava iz takozvanog gvozdenog repertoara. To znači 'Karmen' i domaća opera 'Lenka', kao i Verdijev 'Magbet'. Da dodam, premijerno će biti izvedene dve poslednje predstave dok su ostale navedene, u stvari obnove. Znači hoću prvo repetoarom da privučem publiku.
Neki poznati operski pevači tvrde da je naša opera staromodna i da nam fale modernije režije? - Moj princip kao direktora je ovakav: ja treba da budem servis u ovom slučaju gospodinu Mladenu Jaguštu i gospodinu Darijnu Mihajloviću, koji će kao što se zna raditi 'Magbeta'. Biće zanimljivo videti na šta će izaći ta saradnja, tim pre jer pripadaju potpuno različitim generacijama. Međutim, naš generalni problem jeste to što mi nemamo operskih reditelja. U operi uglavnom rade dramski reditelji koji imaju potrebu da modernizuju komade ali ja lično nisam za takav pristup. Pojasnite razloge svog protivljenja modernizacji.
- Prvo, opere se izvode na italijanskom i neka mi neko objasni kako bilo ko, ko ne govori italijanski, može da zna šta se tačno događa ako se predstava izvodi na praznoj sceni ili u nekoj modernističkoj kocki. Još ako su pevači obučeni u neke savremene kostime, i meni kao profesionalcu je teško da pratim takvu predstavu a kamo li publici. Da niste malo prestrogi u svom tradicionalističkom opredeljenju? Šta je recimo sa prilagođavanjem senzibiltetu savremenog gledaoca?
- Ako želimo novost u operi onda treba praviti muziku kao što je to bio slučaj u operama 'Isus Hristos super star', 'Mačke' itako dalje. Video sam jednog 'Don Žuana' koji je bio rađen tako da su muškarcu bili u smokinzima, okolo je crveni saten, žene u halterima. Šta se time dobija? Muzika je uvek vezana za period u kome je nastala i ne može se tek tako zanemariti duh jednog vremena. Ne treba vršiti izmene te vrste upravo zato što je reč o čitanju poruka naših predaka. U umetnosti je reč o tome, o čitanju zaveštanja potomcima. Za mene je upravo to izazov, da pročitam note iz 1912. u skladu sa tim vremenom a ne da sebi olakšam 'osavremenjivanjem'. Nije problem postaviti Šekspira sa puno viskija i sa glumcima u modernim odelima, već je izazov recimo stati u pozu kao sa slika iz tog perioda. Umetnost je vanvremena i u njoj nije kao u nauci gde novo negira staro. Strast je uvek strast i sve ljubavne priče sveta mogu da stanu u 32 priče. Željko Jovanović
