Izvor: Politika, 15.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ili ste u trendu ili ste Galilej
Autorsko veče jednog od naših najplodnijih kompozitora Ivana Jevtića biće održano u Kolarčevoj zadužbini večeras od 20 sati. Jevtićev Sekstet, Koncert za klavir i orkestar br. 2 i Koncert za violinu i orkestar izvešće Simfonijski orkestar RTS i solisti Jovan Kolundžija, Paskal Gale i Svetlana Tirmenštajn.
Ivan Jevtić (1947), dopisni član SANU, diplomirao je i magistrirao u Beogradu u klasi Stanojla Rajičića. Njegova muzika izvođena je u gotovo svim zemljama Evrope, Severne i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Južne Amerike, u Japanu i Kini. U Jevtićevom opusu je šest autorskih kompleta muzike, 16 CD, oko 90 kompozicija, od kojih je 55 izdato u Francuskoj. Od 1997. do 2000. predavao je kompoziciju na Konzervatorijumu za muziku u Pelotasu, u Brazilu. Već 30 godina živi i radi u Parizu.
Večerašnji koncert je obojen porodičnim vrednostima. Jedno delo posvećeno je Vašem ocu, drugo sestri...
Prvo je nastao Koncert za klavir, a oba dela su završena između 1985/87. Možda su neke ideje iz Klavirskog uticale na Violinski koncert ali oni se zaista mnogo razlikuju. Klavirski koncert je pun snage, energije i naboja i posvećen je mojoj sestri Miri Jevtić, pijanistkinji. Violinski je posvećen mom ocu koji je preminuo 1985, i kroz koncert se jedna tema provlači kao lajtmotiv. Simbolizuje život čoveka koji ostaje dosledan svojim idejama, koji ne menja karakter od situacije do situacije. Prolazi kroz razne lomove i tragične situacije ali ostaje veran sebi. To je bio moj otac. Pre rata je završio Pravni fakultet, nije bio politički podoban, te je proteran na Goli otok. Uprkos svemu ostao je ispravan i jednostavan čovek. Govorio je šest jezika i kao intelektualac takvih vrednosti bio neiskorišćen u Titovom režimu koji ja nikad nisam cenio. Verovatno sam zbog toga i otišao u Francusku. Osećaj doslednosti otac je preneo na mene. Iako nikada nisam bio u partijama, moram da kažem da sada jesam član DSS, ali nisam aktivan. Mogao bih više da se angažujem mada onda ne bih imao vremena za stvaralaštvo. Vrlo sam temperamentan i ako se za nešto založim, u tome sam do kraja. Ili bih bio političar, ili kompozitor.
Jedan ste od kompozitora koji najčešće posećuju gradske koncerte. Šta vam je ostavilo poseban utisak i kako ocenjujete Bemus 2007?
Volim živu muziku jer samo u živoj muzici mogu da se prepoznaju kvaliteti. Kad pravite CD, on se pegla i nasnimava, pa ispadne nešto što nije autentično. Na koncertu se sve vidi i čuje, tu nema prevare. Na Bemusu sam slušao jedan izvanredan koncert koji mi je dao nadu da se ljudi i dalje bave iskreno muzikom. Mislim na francuski kvartet Eben, i visok izvođački nivo tih mladih ljudi. To je glasni podsticaj da nije sve umrlo. Postoje ljudi koji žive za to što rade a ne rade samo da bi zaradili pare.
Dugo živite u Parizu. Kakav je pariski model kulturne politike koji se tiče klasike?
Tamo država mnogo više para ulaže u muziku. Institucije daju porudžbine mladim muzičarima i to je vrlo korektno plaćeno. Druga stvar je kako doći do porudžbine. Tada govorimo o estetici, i onome što se traži. Kao u slikarstvu, ako radite konceptualne radove, imaćete izložbe; ako radite nešto svoje nećete biti traženi. Kompromisi svuda postoje a u istoriji muzike bilo ih je oduvek. Pa Salijeri je kao dvorski kompozitor krojio kapu jednom Mocartu...
Vaš komentar na trenutna dešavanja u vezi sa Kulturnim centrom Srbije u Parizu?
Ništa se nije promenilo. Kad je bio Miloševićev režim on je slao svoje ljude. Svako šalje svoje. Diplomate bi trebalo da budu birane kao što je izabran Jovan Dučić. Takvi ljudi su bili reprezenti zemlje na visokom nivou. Ljudi koji rade na kulturnom planu za svoju državu a nisu politički angažovani. Kulturna politika ne treba da zavisi ni od levih ni od desnih. Mislim da je to najbolja stvar.
Šta prepoznajete kao "goruće" pitanje na polju klasike?
Duhovnost. Više nema čoveka koji misli. Rade ono što im se kaže da bi imali para. Niko neće da se žrtvuje da istera svoju ideju do kraja. Komponovanje je duhovna stvar, filozofija života. Ili ćete raditi u skladu sa trendom ili ćete biti Galileo Galilej... Muzičari raspoznaju vrednost dela i oni su ti koji će promovisati moju muziku a ne institucije.
Da li ste ovde zapazili nekog mladog kompozitora koji se izdvaja?
Nemam toliko uvid pa ne bih mogao da kažem. Od onih starijih cenim Jugoslava Bošnjaka koji je veliki umetnik i profesionalac.
Dokle se stiglo sa idejom Festivala Vaše autorske muzike?
Projekat je napravljen, traže se sponzori. U unutrašnjosti nemaju para iako ta ideja nije mnogo skupa. Voleo bih da se moja muzika izvede u Leskovcu i Vranju ali za sada za to nema mogućnosti. Zadovoljan sam izvođenjima svojih dela u Beogradu, Novom Sadu i Lazarevcu. Inače, sve radim sam. Sam pišem, štampam, menadžerišem. Gde bih dosad bio da nisam tako radio. Planiram da sledeće godine napravim koncert u SANU sa svim svojim izdanjima. Mi volimo da pričamo napamet i fantaziramo, a Srbin veruje samo crno na belo.
-----------------------------------------------------------
Danilo Kiš i mađarske i ciganske romanse
Kako Vam danas izgleda put od mansarde u Parizu 1978. do današnjeg uspeha, kada živite od komponovanja?
Izgleda mi prosto nemoguće. Na početku čovek steže kaiš, pa pliva... Interesantno, ceo život sam se zaista bavio plivanjem, intenzivno od 15. godine do danas, što me je spasilo mnogih problema. Kada je reč o druženju, nikada nisam bio boem i uvek sam imao vrlo uredan život. Disciplina, rad, plivanje. Bilo je zajedničkih večeri sa slikarom Petrom Omčikusom, sa kojim se i danas družim, sa Danilom Kišom koji nam je svirao mađarske i ciganske romanse. Više nema takvog druženja, danas su ljudi obuzeti mnogo svojim mislima i brigama. Šteta.
[objavljeno: ]
