Izvor: Blic, 25.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igre za bogove
Igre za bogove
Ako bi, kojim slučajem, građanin drevne Grčke danas mogao da ušeta u neko od sportskih olimpijskih borilišta, sigurno bi se osećao kao kod kuće. Visokoproteinska ishrana, licni treneri, odmeravanje snage, oduševljena publika. Jedina razlika je u tome što su Grci trčali, skakali, bacali ili se rvali u slavu svojih bogova – i da bi postigli grčki ideal zdravog tela u kome stanuje zdrav duh. Osim toga, oni su se takmičili bez ikakve odeće, izuzev vozača >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dvokolica koji su nosili toge. Ovakva poređenja su samo neki od elemenata uočljivih na odlično tempiranoj izložbi 'Igre za bogove' u bostonskom Muzeju lepih umetnosti.
'Glavni svedok tadašnjeg sportskog života, neka vrsta foto-zabeleški, bile su vaze i vajarska dela,' kaže Kristina Kondoleon, kustos izložbe. Ova umetnika dela od grnčarije i mermera ukazuju na društvo koje je atleticizam uzdizalo do religijskog rituala.
Savremene Olimpijske igre potiču od najprestižnijeg sportskog takmičenja među mnogobrojnim koja su redovno održavana u drevnoj Grčkoj. Prve igre održane su 776. pre n.e. u Olimpiji (otud ime) u slavu vrhovnog boga Zevsa i služile su kao mesto za dokazivanje grčkih mladića iz bogatih porodica. Oni su počinjali sa treniranjem u 12. godini i, osim sportskih disciplina, učili su filozofiju i muziku. U tim gimazijama (grč. 'gymnos' - nag) golotinja je bila uobičajena i obavezna, jer je bez odeće svaki čovek bio jednak u očima bogova. Ženama je pristup bio zabranjen – kako u gimnazijama, tako i na borilištima. Kao posledica toga, bliskost između učenika i mentora lako je mogla da preraste i u seksualnu vezu. Naučnici su zaključili da su Grci ohrabrivali mladiće da se ugledaju na mudrost i iskustvo starijih u intelektualnom, fizičkom i duhovnom smislu. U isto vreme, međutim, Grci su se veoma divili sportistima koji su mogli da se uzdrže od bilo kakve seksualne aktovnosti, verujući da tako čuvaju snagu. Njima je bila važna jedino pobeda – nije bilo drugog i trećeg mesta – jer je pobednik bio miljenik bogova i donosio je slavu i čast svom selu. Oni su nagrađivani lovorovim vencem, maslinovim grančicama ili uljem (maslina je bila simbol božanstva) a njihova slava trajno je sačuvana u poemama i stauama od bronze ili mermera.
Paralelno sa ovom izložbom, kao neka vrsta savremenog kontrasta, predstavljen je i rad američkog fotografa Džona Hjuita, koji je angažovan na OI u Atini.
Iako je prošlo više od dva milenijuma od kada su se grčki sportisti takmičili za naklonost antičkih bogova, i danas je na atinskim sportskim borilištima prisutna ona ista želja za samousavršavanjem i dokazivanjem pred oduševljenim auditorijumom. M. K.
