Izvor: Blic, 04.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igraj sitno i stidi se…
Igraj sitno i stidi se…
U Wiesbadenu se ogovaranje toliko usavršilo, da čak i onaj koga tračevi uopšte ne zanimaju, postaje deo njih. Baš je zabavno! Ni u jednom gradu na svetu, nema toliko mašte, izmišljenih i umišljenih likova i priča. Gde god mrdneš, tražeći zabavnije i lepše mesto, uvek se iznova vraćaš Wiesbadenu. Ima li išta uzbudljivije, nego gledati kako prijatelj zavlači prijatelju. A, ovaj iskolačio oči, isplazio jezik do zemlje, pa tras! kod trećeg-im-prijnatelja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da mu preko njega zavuče to isto. Kakva je to drugarska pažnja! Ovaj njemu u lice, a ovaj njemu (preko trećeg), malo niže. Poštenje je, naravno, izašlo iz mode. Jer, takvi ljudi su dosadni. A od dosade se crkava. I zato, da bi svi bili živahni - opali po kome stigneš! Probala ja (kao svi kreteni) da nikog ne povredim, da ne kažem ništa nepristojnio, a da budem zabavna kao oni… Ali, ovi trend-tračeri, brži su od svake misli, pa i moje. Očas me ubace u mašinu i od mene naprave vrhunsku tračerku, koja je rekla, ovo-ovom-zbog-ovoga, ono-onom-zbog-onoga…I tu počinje zabava. Bravo, zato-što-jesam. Fuj, zato-što-nisam. Pljuc, pljuc, zato-što-mi-je-to-uopšte palo napamet. Tako sludjena, moja glava počne da razmišlja njihovom glavom, pa mi se misli zbrkaju, reči furaju bez kontrole…I krenem da se pravdam. A, oni, uvredjeni, krenu bujicom i patosiraju me. Pogledam se u ogledalo, pljunem sopstveni lik (i delo mi) shvatajući, kako hteo-ne-hteo, postaješ deo miljea koji neko brižljivo hekla u Wiebadenu. Samo da ne opali sitan bod, dok dobro ne naučim da igram sitno.
