Izvor: Politika, 01.Okt.2014, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igraj kao Eskobar
Pokušao sam da razumem one koji su ga doživljavali kao neku vrstu sveca, da razumem zašto neki ljudi idu tim putem. S druge strane, pokušao sam da razumem i one koji su ga smatrali đavolom i onda se iz toga nešto izvuče
62. SAN SEBASTIJAN
„Dozvolite mi da ovu nagradu posvetim zemlji u kojoj sam rođen, gde sam naučio da igram i da delim, gde sam prvi put otišao u bioskop, naučio da volim, da se smejem, da poštujem druge i gde sam naučio da sanjam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da nikada ne gubim veru. Posvećujem ovu nagradu Borikenu!” (ovako Portorikanci zovu svoje ostrvo).
Ovo je na sceni Teatra „Viktorija Eugenija”, tokom svog govora zahvalnosti na prijemu nagrade „Donostija” za izuzetan doprinos svetskom filmu, izgovorio vidno uzbuđeni holivudski glumac, rođeni Portorikanac, Benisio Monserate Rafael del Toro Sančez (1967) – Benisio del Toro.
Sa filmom u kojem igra lik kontroverznog Kolumbijca Pabla Eskobara, kralja droge – „Eskobar: Izgubljeni raj”, za koji je Holivud angažovao italijanskog reditelja Andrea di Stefana, svečano je zatvoren popularni program „Otvorena zona” (Zabaltegi). Ovaj Di Stefanov film je svetsku premijeru imao u Torontu, posle San Sebastijana prikazuje se i na festivalu u Cirihu, za srpsko tržište otkupio ga je Igor Stanković (Megakom) sa namerom da ga prikaže na beogradskom Festu.
Još jedna izvrsna Del Torova uloga, kojoj je pristupio pažljivo i zbog koje se znatno ugojio kako bi bio što sličniji čoveku koji je, kako kaže, za neke bio svetac, a za neke đavo.
Po pitanju Pabla Eskobara mišljenja su još uvek podeljena i to ne samo u Kolumbiji. Za jedne je svetac, za druge ubica i zlo, a kakvo je vaše mišljenje?
Pa, loše stvari koje je uradio prevazišle su one dobre kojih je zaista bilo.
Vi ste vrlo ubedljivo uspeli da dočarate njegove obe strane, čime ste se rukovodili u istraživanju njegovog lika?
Pokušao sam da razumem one koji su ga doživljavali kao neku vrstu sveca, da razumem zašto neki ljudi idu tim putem. S druge strane, pokušao sam da razumem i one koji su ga smatrali đavolom i onda se iz toga nešto izvuče. Neki su ga smatrali savremenim Robinom Hudom: podizao je škole, pomagao siromašne i svoju zajednicu, izgradio mnoge fudbalske terene i kuće za siromašne. Razumeo je ljude u siromašnoj zemlji, njihove potrebe, a sa druge strane sve dublje je ulazio u poslove sa drogom. On jeste plaćao radnicima dodatke na fiksne zarade, delio je svoje bogatstvo sa njima i činilo se da je on kombinacija političara, biznismena i filantropa. Naravno, bio je i ubica. Njegov smisao za nadmetanje ubrzo se pretvorilo u eliminaciju protivnika, opozicije i na kraju je napravio grešku. Sve ostalo je istorija, jer je u suštini bacio zemlju na kolena.
O Pablu Eskobaru filmove su snimili i Oliver Ston i Džo Karnahen, po čemu mislite da se razlikuje ovaj vaš i Di Stefanov film?
Ono što mislim da je zanimljivo u ovom našem projektu jeste što je on čista fikcija. Što je Eskobarov lik postavljen tako da pred sobom vidite porodičnog čoveka vezanog za svoju decu, šarmantnog čoveka koga zaista možete da volite, a koji odjednom postaje noćna mora gotovo za sve oko sebe. Takođe, zanimljivo je što priču o Eskobaru vidite zapravo kroz oči stranca, verenika njegove nećake. Mislim da je upravo taj ugao za mene bio najizazovniji i da sam zato „uskočio” u ovaj film.
Vama tumačenje istorijskih ličnosti nije strano, bili ste i u liku Ernesta Če Gevare?
Da, Če. To je bilo mnogo teže i zaista sam tu bio uključen u svakom pogledu. Uloga Čea bila je mnogo komplikovanija i složenija nego uloga Pabla. To je sasvim druga stvar i druga vrsta mog angažmana. Morao sam mnogo više da znam o Če Gevari nego o Pablu Eskobaru.
Pravite li razliku između stvarnog života i izmišljenih likova?
Igrao sam mnogo uloga, ljudi iz stvarnog života i onih izmišljenih. U osnovi, vi istražujete. Pravite neku vrstu studije karaktera, gotovo kao novinar. A onda zazvoni zvono i počnete da radite film.
Jednom smo pričali o prednosti koju imate zbog toga što pripadate dvema različitim kulturama?
Da, to jeste prednost, ali ti ništa to ne vredi ukoliko nisi senzitivan i ne razumeš život. Treba imati empatiju, a ja srećom imam uskladišteno iskustvo koje mi pomaže da bolje razumem i osećam ljude.
Ova filmska godina je prilično uspešna za vas, film „Čuvari galaksije”, u kojem igrate, zaradio je već mnogo?
Da, to je „kul” film. Prvi put mi se dogodilo da me ljudi sreću i sa divljenjem govore: „O, ti si ove nedelje broj jedan!”. Broj jedan, u čemu? A oni misle na zaradu na bioskopskim blagajnama. A šta ako nisi broj jedan? Da li onda to znači da si nula? Ali nema veze, veoma sam uživao radeći taj film i srećan sam što sam njegov deo.
------------------------------------------------------------------
„Zlatna školjka” španskom filmu
Slavljeničko raspoloženje: producenti i reditelj filma „Magična devojka” sa „Zlatnom školjkom”
Pobednik 62. San Sebastijan festivala je španski film „Magična devojka” Karlosa Vermuta, neobična i pomalo opskurna priča o isprepletenim ljudskim sudbinama. Prema odluci žirija, kojim je predsedavao španski (katalonski) producent Fernando Bovarija, ovom filmu je pripala „Zlatna školjka” za najbolji film, a reditelju Karlosu Vermutu uručena je i „Srebrna školjka” za najbolju režiju.
Dubravka Lakić
objavljeno: 01.10.2014.
