Izvor: Politika, 29.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igra svetlosti i senke
U zagrebačkom Muzeju za umjetnost i obrt otvorena izložba Rembrantovih grafika
Zagreb – Ne očekujte da vidite „Noćnu stražu”, ovo je izložba samo Rembrantovih grafika – našalila se kustoskinja Muzeja za umjetnost i obrt na početku stručnog vođenja kroz izložbu grafičkog opusa najpoznatijeg holandskog slikara Rembranta van Rijna, koja je otvorena od 9. decembra u ovom zagrebačkom muzeju. U prostorijama poznate muzejske ustanove, osnovane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1880. godine, do 15. februara 2009. posetioci će moći da pogledaju 103 Rembrantove grafike iz zbirke „Alte galerie” iz Graca. U širokom tematskom rasponu – od autoportreta, portreta, studija figura, religioznih i profanih „istorija”, žanr prizora i pejzaža – izložba daje presek celokupnog grafičkog stvaralaštva holandskog majstora od 1628. do 1665. godine.
Već na samom početku pred posetiocima dilema: Rembrant uspešniji kao slikar ili Rembrant kao grafičar. Za razliku od „velikog” slikarstva, poznato je da se grafika nazivala „malom” umetnošću, ali se smatra da je Rembrant van Rijn (1606-1669) ovom malenom mediju podario pravo umetničko dostojanstvo. Osim svima znanih slikarskih bravura, svoj umetnički genij Van Rijn uspešno je izrazio u mediju grafike, u tehnikama bakropisa i suve igle, dokazujući da kao što za velika dela nisu potrebne velike teme, tako ni za velike umetničke sadržaje nije neophodan veliki format. Talenat će, kao što znamo, već iznaći način da rasvetli sve izražajne mogućnosti jednog medija.
Takav je slučaj bio sa Rembrantom. Njegov slikarski senzibilitet kao da je bilo nemoguće prikriti pa je iskričio i u brojnim grafikama koje, prema oceni kritike, po svom linearnom sastavu deluju krajnje slikarski. Ovaj umetnik zanimao se ne samo za tehničke inovacije grafičkog medija, već i za njegovu tematsku raznovrsnost, proširivši izražajne mogućnosti tehnika bakropisa i suve igle.
Izloženi radovi na aktuelnoj izložbi kreću se od biblijskih tema, žanr-prizora, prikaza pejzaža, i studija glave, shvaćenih kao istraživanje karaktera. Posebnu skupinu čine autoportreti, česti i na slikarskim platnima, gde umetnik beleži svoj lik od rane mladosti do starosti, često prikazujući sebe kostimiranog, bilo u plemića ili prosjaka. Skupina kojoj posvećuje posebnu pažnju zapravo i jesu prosjaci, koji su zbog posledica 30-godišnjeg rata bili svakidašnji prizor na holandskim ulicama.
Kao jedan od poznatijih radova na izložbi izdvaja se Autoportret sa suprugom Saskijom. Reč je o dvostrukom portretu nastalom spajanjem portreta žene i autoportreta. Budući da obe osobe gledaju u posmatrača, u tekstu kataloga se navodi da je time izgubljen prisan odnos među supružnicima, pa jedino položaj tela muža i žene, okrenutih jedno prema drugom, govori o posebnoj bliskosti. Tu je potom i poznati portret Rembrantove majke sa crnim velom, a zanimljivo je da je veo na portret dodat naknadno, po smrti umetnikovog oca.
Ako je pejzaž u Rembrantovim grafikama iz 1630-ih igrao podređenu ulogu, početkom 1640-ih pojavljuje se kao posebna tema. Raspon njegovih tema sezao je od panoramskih prikaza (Pogled na Amsterdam, Seosko imanje merača zlata), do seoskih kuća sa raznoraznim detaljima. Idilični mir zajednički je svim radovima, dok i kod onih likova prikazanih u radu, Van Rijn nije naglašavao težinu rada na polju.
Nije se, takođe, držao topografske tačnosti, te je kombinovao različite motive i išao dotle da holandsku ravnicu poveže s italijanskim brdskim krajolicima.
Obilaskom ove izložbe može se saznati i to da je Rembrant voleo da pažnju posvećuje različitim zanimanjima, a kao primer izdvajamo rad „Žena koja peče palačinke”. Tema žene koja peče palačinke omiljeni je žanr-prizor u holandskoj umetnosti 17. veka, koji se izdvojio iz opštih prizora na temu kuhinja i kuhinje.
Drugo zanimanje ovekovečeno na radovima čuvenog slikara jeste trgovačko, pokazano na primeru „Čoveka koji prodaje otrov protiv pacova”. Naime, reklo bi se da je reč o zaista rođenom trgovcu jer legenda kaže da su se tadašnji prodavci otrova protiv miševa pojavljivali ljudima na vratima, noseći kao reklamu kavez sa mrtvim pacovima. Ko, međutim, nije bio zainteresovan da kupi otrov protiv pacova, trgovac bi mu puštao pacova u kuću! Pa ako neće Muhamed bregu, breg će Muhamedu"
Svakako, tu je i najslavnija Rembrantova grafika „Hrist ozdravljuje bolesnika”, poznata kao List za 100 guldena, ali i čuveni „Faust” na kojoj naučnik posmatra zagonetku sačinjenu od slova u svetlosnom znaku.
Pomenimo i to da su na postavci izloženi i predmeti i mašine pomoću kojih se obavljao proces proizvodnje grafike, a pokazano je i nekoliko vodenih žigova koje je kao prepoznatljivi zaštitni znak koristio veliki umetnik. Saznajemo i podatak da je veliki majstor grafiku znao da ostavi i nedovršenu, pa je i takav primerak, koji sigurno zanima stručnjake, izložen na ovoj postavci. Cela postavka Rembrantovih grafika smeštena je u muzejski prostor sa efektnim prigušenim osvetljenjem, pa je svetlosnim akcentom na svakoj ponaosob, uvećanoj slikarevoj grafici, postignut efekat poznate rembrantovske igre svetla i senke.
Mirjana Sretenović
[objavljeno: 30/12/2008]
.jpg)
