Izvor: Blic, 16.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igra i literatura
Igra i literatura
Da je postavljen niže, Nikola Pašić bi 'gazio' u fontani. Ovom kratkom opaskom, autor Zoran Ivanović objašnjava danas već staru polemiku o nezgrapnom postamentu spomenika Pašiću na istoimenom trgu ispred Doma sindikata. Vajar Zoran Ivanović (35) upravo izvodi konjaničku statuu kralja Aleksandra koja treba da bude postavljena iduće godine u Nišu, a nedavno je završio još jedan veliki posao: fasadnu skulpturu na zgradi JDP-a. Dok prolazimo ispred zdanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << JDP, veli da se pribojava da li će figure biti 'prigušene' - jer ispred zida treba da stoji staklo koje će nositi gvozdene cevi. Osvetljenje će, nada se, odraditi svoje, a kakav će utisak sve zajedno ostaviti na prolaznike, videćemo 17. maja kada je predviđeno svečano otvaranje JDP-a. Ivanović je u ovaj projekat ušao sa svojim kolegom Vukom Đuričkovićem. Treći vajar, zadužen za izradu dekorativne plastike (maski i ornamenta), jeste Tatjana Jakovljević.
O samom konkursu, po pozivu, Ivanović kaže da su na njemu učestvovala četiri vajara i da je njegovo rešenje pobedilo zato što je bilo najjeftinije.
- Konkurs je tri puta raspisivan. Ovaj treći objavljen je pre godinu i po. Mnogo vremena je progutala loša organizacija. Kolegi i meni je ostalo malo vremena (oko tri meseca) za modelovanje. Od ranije postojećih skulptura - postavljenih po projektu arhitekte Nikolaja Krasnova 1928. godine - ostala je bila samo jedna, statua igre. Fasadu je izmenio Mihailo Belobrk, 1947. zadržavši tu alegoriju igre. (Ta statua, za koju vajari kažu da nema posebnu vrednost, nalazi se danas iza zdanja JDP - prim. nov). O drugima skoro nikakve dokumentacije nije bilo u Zavodu za zaštitu spomenika. Jedino se znao njihov pređašnji raspored, i da je autor bio izvesni Šikoparija, na čiji se pseudonim više nigde u gradu ne nailazi.
Klasična fasadna figuratvna skulptura ne izvodi se još od pre Drugog svetskog rata. Kako reče arhitekta zgrade JDP-a, Zoran Jakovljević, 'Beograd je mesto gde se završava fasadna skulptura u Evropi'.
- Na nižim je granama od skulpture u javnom prostoru - smatra Ivanović. - Trg Slavija prosto vapi za skulpturama. Da se ja pitam, postavio bih fontanu. Ali, sa arhitektama je teško naći zajednički jezik. Stekao sam utisak da je njima skulptura na poslednjem mestu. Ni projekat zgrade JDP nismo na vreme dobili, a o tome da će figure biti pod staklom i sa debelim cevima ispred, saznali smo u pola posla. M. Marjanović Figure kao alegorije komedije i drame
Upravo usled nedostatka foto-dokumentacije, vajarima se pružila veća sloboda interpretacije alegorija komedije i drame i po tri puta ponovljene igre, muzike i literature. Neuobičajeno ponavljanje, ali po svoj prilici tako je to nekada zamislio arhitekta Krasnov.
- Nismo se vezivali za sačuvane crteže - objašnjava Ivanović. - Dosta smo ih očistili jer su bili previše simbolični i narativni. Na primer, figura muzike držala je Panovu frulu i note, igra je pak imala daire.
Sad će se na primer, figura igre prepoznavati po tome što celim svojim telom personifikuje ples. Vajari su ih prilagodili modernijem razmišljanju o savremenoj skulpturi.
- Ranije su figure drame i komedije bili aktovi naslonjeni na postament sa draperijom, a sada su na njih stavljena draperija. I portreti su zamenjeni. Nisu više šeme iz antičkih tragedija (nasmejana i tužna), nego su malo individualizovane - veli autor ovih alegorija, mladi vajar Vuk Đuričković (27), kome je ovo prvi veliki posao. - Rad u četiri ruke ne samo da je netipičan, već i veoma težak. Podrazumeva usaglašenost i međusobno poznavanje.
Vajari su zajedno izveli figuru literature, a druge figure svaki za sebe. Modelovali su ih u glini, dali da se izliju u betonu i sad im još predstoji toniranje. Livci su Andrija, Nikola i Aleksandar Borovac, jedini u gradu koji se time profesionalno bave.
