Izvor: Blic, 08.Jun.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ideološki pogrebnici
Pogrebna mafija je paradigma konzervativne samodovoljnosti i konstantnog odbijanja da se kao društvo otvorimo za političke, ekonomske, socijalne, kulturološke procese koji u međuvremenu razvijeni svet čine udobnijim mestom za život - kaže za "Blic nedelje" glumac Dragan Vujić Vujke.
Istorijskim usudom mentalni, ideološki i interesni pogrebnici u Srbiji drže građane pod sivom opsenom privida, pa se napori reformatora i entuzijasta odbijaju o nepripremljenost našeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naroda da menja mentalitetske navike.
Igrate u novopostavljenom mjuziklu "Maratonci trče počasni krug" u Pozorištu na Terazijama. Koliko breme vam je predstavljao istoimeni Šijanov film?
- Senku velike popularnosti filma koji je snimljen pre dvadesetak godina pokušali smo da našim umetničkim izražavanjem pretvorimo u horizont raskošnog i preciznog mjuzikla u kojem će publika upoznati autentične Topaloviće, Đenku, Bilija Pitona, Kristinu... Kovačevićev tekst i vođstvo Kokana Mladenovića motivisali su ansambl da na komičan, tragičan i na momente burleskni način pokuša da predstavi "desni profil Beograda" koji je danas jednako aktuelan kao i pre osamdeset godina.
Koliko je zahtevno igrati lik koji je proslavio glumački autoritet kakav je bio Danilo - Bata Stojković?
- Nijednog trenutka nisam imao ambiciju da poredim svog Lakija sa Batinom maestralnom kreacijom. Publika shvata da su žanrovi različiti i da pozorišni mjuzikl insistira na drugačijem ritmu i situacionom koreografskom rešenju u odnosu na filmsku estetiku. Ipak, i meni je prva asocijacija na filmske Topaloviće bio neverovatni Bata Stojković, pa sam u "rudarskom" višemesečnom pripremanju predstave zagrađivao sopstveno tumačenje Lakija Topalovića od ideje kako bi to Bata odigrao.
Kako ste uspeli da mjuzikl vratite u fokus interesovanja beogradske pozorišne publike za samo par sezona?
- Našli smo se u novoj zgradi u centru grada sa velikom motivacijom i obavezom da mjuzikl ponovo poklonimo publici. Ogroman svakodnevni rad je potreban da ansambl dovedemo u stanje da predstave budu koreografski precizne sa tačnim pevanjem. Audicije su bile otvorene za sve profesionalce, što je u velikoj meri uozbiljilo pripremu predstava. Repertoar je ciljno biran tako da naslovi budu poznati, a mjuzikli raskošni. Publika je prepoznala atrakciju i kvalitet i poklonila nam ogromno poverenje, što je kod nas izazvalo još veću motivaciju. U velikoj meri mi smo tek sada u Beogradu napravili atmosferu koja je u Americi stvorena tridesetih godina prošlog veka, kada je Fred Aster blistao. Problem je u tome što sve nas sa orkestrom i pratećim službama nije lako ugostiti, jer niti su pozorišta u regionu opremljena za naše predstave niti domaćini imaju para za sve nas.
Prošle godine ste mjuziklom "Čikago" otvorili Sterijino pozorje u Novom Sadu...
- Takav eksperiment i hrabrost selektora isprovocirali su glasno negodovanje dela stručne javnosti, jer se kompozicija festivala krnji nekim neozbiljnim cincili-mincili predstavama. Mlađi deo ansambla se nadao da će nas žiri obradovati bar nekom nagradom, ali u kuloarima smo čuli da žiri nije razmatrao kvalitet naše predstave, jer mi glumimo, igramo i pevamo, dok ostali samo glume. Mnoge kolege iz Ateljea 212, JDP-a i BDP-a nam govore u privatnom ćaskanju da smo najatraktivniji i najbolje uvežban ansambl sa uzbudljivim predstavama, ali iz sopstvene nesigurnosti, zavisti, čega god, nikada nas javno ne hvale. Čaršijske zakonomernosti su vekovima ovde zadate, pa će kulturna javnost uživati u našem pozorištu bez javnog priznanja.
Kako se glumački organizujete kada u istoj nedelji snimate populističku seriju, sihronizujete "crtaće", igrate mjuzikl u pozorištu, vodite radio emisiju?
- Važno je da prepoznam izazov i da deo sebe unesem u stvaranje. Radost stvaranja je najveća nagrada i generator različitih stanja u koje mogu da prenesem svoj um i telo. Ljudi na različite načine gledaju i slušaju šta stvaram i ne žale se. Vole me moji Dorćolci i to je nezamisliva sreća. Sa njima često na ćošku "pohabam celo popodne" pričajujući o fudbalu, reci, komšinicama. Prava uživancija.
Zablaćanski
Milenko Zablaćanski nas nikad neće napustiti. Njegov broj telefona je još uvek u mom adresaru. Njegova plemenitost i duhovitost nikada neće napustiti zgradu Pozorišta na Terazijama i moje srce.
