Izvor: Politika, 27.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Idealni anarhista
Klišei o večnim temama od antike do naših dana, na žalost, istiniti su
Dugo traje na našim scenama, televiziji i filmu, ali nije baš voljna da često govori za javnost. Danica Ristovski, snažnog glumačkog naboja, pojave koja se ne zaboravlja, već od prvih predstava Paola Mađelija na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, usmerila je karijeru ka dramskim likovima. Nizu jakih ženskih likova koje je igrala, od Marlene Ditrih do naše Anice Savić-Rebac, sada je dodala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Antigonu. U režiji Ivane Vujić, premijera ove Sofoklove drame u okviru Belefa, u prevodu Brehta, odnosno u prevodu Jelene Kostić na srpski jezik, zakazana je za subotu, 29. jul, u 21 čas u Beton hali teatru.
INTERVJU
● Kao da Breht "teče Vašim venama": prvi koncert pod nazivom "B. B. peva o ljubaznosti ovog sveta" ostvarili ste sa Mađelijem, u Domu kulture "Studentski grad" na Novom Beogradu. Do sada, za osam godina, imali ste blizu 40 koncerata, snimili ste CD...
– To je bila kruna moga interesovanja i poštovanja Brehtovog stvaralaštva. Breht je moja večna inspiracija. Ali, izuzetno mi je važno da istaknem da je specijalno za mene Brehtov song "Song o Surabaja Džoniju" preveo Slobodan Glumac. To mi je bila velika čast. I zato taj song pevam na svakom koncertu. Glumac je napisao i predgovor za moj program, i to je neka vrsta relikvije za mene.
● Breht je, u stvari, preveo Helderlinov prevod Sofoklove tragedije. Našli ste ga u muzeju u Berlinu...
– Ivana Vujić i ja bile smo tamo na gostovanju sa predstavom "Soba moje majke" i "Hopla, mi živimo". Prvi put sam bila u Brehtovom muzeju, i mogla sam odmah da budem vodič jer sam toliko toga pročitala o njemu. Nemački, na žalost ne znam, ali sam pronašla taj komad na engleskom jeziku. Igrala ga je čuvena Džudit Malina, kao repliku na Vijetnamski rat. Videla sam i Brehtovu dramaturšku intervenciju koja se ključno razlikuje od Sofoklove. Kod Brehta je fascinantan taj neki neprekidni ciklus starog i novog vremena; ono što je juče bilo novo, danas je već staro. I, ono što mi se posebno dopada kod Brehta jeste njegova karakterizacija ženskih likova. Zbog toga sam očarana Antigonom. Ali, videće publika da i mi, u našoj predstavi, imamo određenih dramaturških intervencija (dramaturg Slavenka Milovanović). Ivana Vujić je ovu dramu nazvala "disko-političkom" tragedijom.
● Kako Vi doživljavate Antigonu?
– O Antigoni ne razmišljam kao o žrtvi zato što je imala mogućnost izbora. Iako je mogla da ne reaguje na nepravdu, ipak je reagovala. Antigona nije imala nikakvu političku moć, ali jeste imala veliku snagu. Važno je i to da je ćutala sve dok njena porodična tragedija nije doživela vrhunac. Podnosila je totalitaristički sistem iako je izgubila i oca, i majku. Živela je u incestuoznoj porodici, potucala se tamo-amo. Ali, kada je u jednom danu izgubila (prema Brehtu) oba brata, više ne pristaje na ćutanje. Kao tiranin, Kreont donosi novi zakon koji će ga štititi (zar Vam ne zvuči poznato?) a Antigona želi da sahrani brata, tom zakonu uprkos... Za mene je Antigona, zapravo, prva feministkinja, gotovo idealni anarhista. Klišei o večnim temama od antike do naših dana, na žalost, istiniti su.
● Ovo je sedma predstava koju radite sa Ivanom Vujić. To su, po pravilu, "visokorizične" predstave, uglavnom za intelektualnu publiku?
– Pa, ne bih se složila da su "visokorizične", ali svakako nisu skečevi, jer jevtin humor nije naš nivo. Iako i ta vrsta zabave mora da postoji, publika ipak mora da neguje svoj ukus. Sa naših predstava niko nije izašao.
● Uporedo sa teatrom, igrate i na filmu, a nedavno je Vaša uloga, zajedno sa drugim ženskim likovima, pohvaljena u prestižnom časopisu "Verajati". Reč je o filmu Olega Novkovića "Sutra ujutru" koji je dobio nagradu u Karlovim Varima i u Sopotu, sada ide na druge evropske festivale. Da li je izdvajate od ostalih?
– Mislim da su mi sve uloge važne, velike ili male. Međutim, nisam ja toliko često igrala na filmu, više me je bilo na pozorišnim scenama.
● Vaš suprug Lazar Ristovski, sa kojim se studirali, priklonio se filmu i kao producent, reditelj i glumac. Gde je tu Vaše mesto, da li prvi čitate njegova scenarija?
– Svakako, a kad je reč o tuđim scenarijima, ako ga nema na prvih deset strana, kažem mu: "Ne prihvataj!"
● Koliko znam, i Vi nešto pišete?
– Da, i prevodila sam, ali sam odustala ali mi je učenje engleskog jezika hobi. A pošto sam ove godine napunila pedeset godina života, rešila sam da sebi za pedeseti rođendan poklonim jednu diplomu engleskog jezika i to dugogodišnje učenje stranog jezika krunišem. I diplomom sa internacionalnim važenjem, koja mi daje zvanje nastavnika engleskog jezika.
● Niste eksponirani u javnosti, nema Vas ni na premijerama?
– Možda je to moja greška, ali pratim sva događanja preko štampe i drugih medija. Međutim, nisam videla mnoge predstave, i to mi je žao. Mislim da imamo dobre dramske pisce i da je dobar komad najvažnija stvar, prvi uslov da se napravi dobra predstava. A dobre glumce smo uvek imali. Uspela sam da odigram određeni broj uloga koje nekom umetniku mogu da budu dovoljne za čitav život. Osoba sam koja ume da bude zadovoljna. Svaka nova uloga je novi početak, i u tome su smisao i zadovoljstvo. Kada pripremam novi lik, uvek iščitavam ogromnu literaturu, pa je tako bilo i sa Antigonom. Ono što sam spoznala radeći na ovom liku jeste da je čovek mnogo mirniji kada donese neku odluku, nego kada okleva. Danas je operativnost kao ljudska osobina potpuno zakazala, više ne važi maksima "što možeš danas, ne ostavljaj za sutra". Vreme je uvek kratko, a mnogi o tome ne razmišljaju.
● Komad je u stihu, pretpostavljam da niste imali problema?
– Nisam, jer mene je profesor Branivoj Đorđević dobro naučio kako se govori stih, dobila sam i nagradu "Tomislav Tanhofer" kad sam diplomirala. Danas ta nagrada nosi ime profesora Đorđevića. Na nju sam veoma ponosna.
● Prosto se nameće pitanje: Da li ćete u predstavi otpevati bar neki stih?
– To je iznenađenje. Ipak, u celoj priči o Antigoni suština je da ona, uprkos njegovom nesavršenom umu, čoveku pokušava da vrati makar ljudskost.
Mirjana Radošević
[objavljeno: 27.07.2006.]
