Izvor: Politika, 11.Okt.2013, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Idealisti nisu heroji
Drama „Bizarno” Željka Hubača biće premijerno izvedena večeras na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu
Kraj avangarde u teatru, koji se desio u drugoj polovini prošlog veka, doveo nas je početkom novog milenijuma u idejni ćorsokak. Nema više velikih tema, idealisti više nisu heroji, a za suštinom života traga se po blatu svakodnevice. To je prostor u kojem su se najbolje snašli majstori forme. Kada ste drugačijeg senzibiliteta, onda je važno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokazati hrabrost i progovoriti jezikom koji razumeju i oni kojima je taj vaš senzibilitet stran, a ostati veran sebi, kaže dramski pisac Željko Hubač navodeći motive koji su ga podstakli da napiše dramu „Bizarno” koja prati tri paralelne priče koje se istovremeno odvijaju u beogradskom soliteru.
Predstavu „Bizarno” režirala je Snežana Trišić, a beogradska publika videće je premijerno večeras u 20.30 časova na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu. Koproducent predstave je Šabačko pozorište na čijoj sceni je komad „Bizarno” izveden 1. oktobra.
Hubačeve junake tumače: Igor Đorđević, Nikola Vujović, Miloš Đorđević, Suzana Lukić i Sonja Milojević.
Željko Hubač važi za autora britkog pera, a na pitanje zašto se odlučio za trodimenzionalnu dramsku strukturu odgovorio je:
– Poigravanje scenskim vremenom je jedna od mojih spisateljskih opsesija. Te tri priče se događaju u realnom vremenu, one su konstrukcije na ivici verovatnog, a stvarane su jezikom koji poštuje konvencije realizma. One nemaju opipljivih uzročno-posledičnih veza, ali ih na neočekivano bizaran način povezuju glumci koji tumače različite likove u svakom delu drame. Namera mi je bila da realizam tretiram kao sofisticiranu igru sa otvorenim ishodom. Na početku svakog dela publika zna šta je jedino moguće ishodište događaja kojima prisustvuje, ali postavljajući junake u niz ekstremno apsurdnih situacija, pokušavam da stvorim privid da je do kraja moguće izbeći neizbežno. I tu se, u toj lažnoj nadi, našoj tački prepoznavanja, rađa empatija. I tada, ta surova stvarnost počinje da nas se tiče, na nekom sasvim iracionalnom planu.
Drama „Bizarno” je, zapravo, crnohumorna priča o traumatizovanom društvu i zato nas je zanimalo da li je i koliko aktuelna danas.
– Nažalost isuviše. I što je dodatno obeshrabrujuće, čini mi se da u vremenu koje je pred nama neće izgubiti na aktuelnosti. Naprotiv. Jedno od mogućih tumačenja ove drame jeste da je ona priča o susretu ljudi koji su neko vreme proveli u inostranstvu i odlučili da se vrate u Srbiju, sa onima koji su isto to vreme proveli ovde. Oni se više ne razumeju, iako govore istim jezikom. Njihov sistem vrednosti se, za tako kratko vreme, nepopravljivo izmenio, udaljili su se do te mere da je sukob među njima nekako logičan. Bizarne okolnosti njihovog susreta samo su katalizator tog neizbežnog sukoba – kaže Hubač i objašnjava zašto je radnju drame „Bizarno” smestio baš u soliter:
– Soliter je nekakva moja postmodernistička metafora proizašla iz potrebe da pokažem u kojoj meri je banalna današnjica prevrednovala sve, pa i pojam scenskog prostora, kako ga je, na primer, tumačio Jovan Hristić pišući o Čehovljevim dramama.
Borka G. Trebješanin
objavljeno: 12.10.2013.
