Izvor: B92, 17.Nov.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
INTERVJU: Vladimir Arsenijević
Preuzeto iz dnevnog lista "Blic"
Autor: Aleksandar Nikolić
Poznajem nekoliko „žalosnih sova" koje se vajkaju i uzdišu zbog ubrzane komunikacije i dominacije televizije kao medija . Tvrdim da ljudi nikada u istoriji nisu više čitali. Stvaraju se potpuno novi jezici u razmeni sms poruka i mejlova - kaže za „Blic nedelje" pisac Vladimir Arsenijević.
Čitanje nije jedini oblik saznavanja tako da je besmisleno ograničavati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kulturu konzervativnim obrascima. Dok gledate televiziju pravilnim odabirom programa možete svašta saznati i mnogo naučiti. Na internetu posle dva minuta možete pronaći bilo koje Šekspirovo delo na većini svetskih jezika. Komunikacija ujedinjuje svet.
Vaša nova knjiga „Predator" bila je jedno od najtraženijih izdanja na proteklom Sajmu knjiga u Beogradu.
- U „Predatoru" sam želeo da naglasim da smo svi pre svega ljudi i da na elementarnom nivou komunikacijom i razmenom iskustava otklanjamo nametnute identitete i osvajamo nove istine. Najbolje za stanovnike planete je da konačno upoznamo došljake iz svemira što bi nas ujedinilo kao ljudsku vrstu. Bez obzira na sve tehnološke izume u budućnosti Kurd će zauvek ostati Kurd a Šveđanin će uvek biti Šveđanin. Kulturna globalizacija će im omogućiti da se bolje upoznaju i otkriju ornamente novih svetova. Bogatstvo razlika daje smisao našem opstajanju na „globusu".
Koliko je „Predator" ohrabrenje čitaocima da se oslobađaju predrasuda vezanih za prostor, navike, običaje „drugih"?
- Radnja knjige se odigrava na nekoliko kontinenata u više zemalja u razdoblju od dvadesetak godina. Ona demistifikuje proces globalizacije koji nije nastao u modernom dobu i podseća ljude da su previše ušuškani i zamandaljeni u društvene obrasce koje su nasledili ili su im nametnuti. Dobri, moralni i časni ljudi su jednako divni iako su Srbi, Hrvati, Mađari, Kurdi, Togoanaci, Danci. Kulture su se kroz istoriju ukrštale i u zavisnosti od razvoja civilizacije mešale i približavale. Ljudi sa severa Evrope su 2000 godina pre nove ere stvarali kulturu u Kini. Globalizacija uz jedrenjake, konje i kočije traje stotinama godina, dok danas uz internet i avio saobraćaj komunikacija se meri u satima i sekundama.
Koliko se naša sredina uklapa u nove komunikacione tokove?
- Zaronjenost u svoje „posebnosti" je strah provincijskog duha od razmene informacija i iskustva sa sve bržom civilizacijom. Zato je „Predator" odmak od „komšijske"književnosti nastale u našem regionu poslednjih nekoliko godina. Knjige čiji junaci ne napuštaju neposredni komšiluk autora su predvidive. Preko interneta je moguće razgovarati sa ljudima sa različitih meridijana pa je autentičnost iskustva Kurda moguće usvojiti i predstaviti čitaocima u realnim okvirima. Zato „Predator" ima junake koji se kreću transverzalama sa jednog na drugi kraj sveta.
Vaše prvo delo „U potpalublju" bavilo se našim lokalnim sunovratom devedesetih godina prošlog veka. Da li su autori iz regiona uspeli da ponovo stvore književnu scenu koja objedinjuje zajednički jezik?
Na otvorenom konkursu za najbolji neobjavljeni roman izdavačke kuće VBZ iz Zagreba pre nekoliko dana prvu nagradu dobio je beogradski pisac Predrag Crnković za rukopis naslovljen „Beograd za pokojnike". Bio sam u žiriju sa Miljenkom Jergovićem, Julijanom Matanović, Zoranom Ferićem i Strahimirom Primorcem i najvredniju nagradu od 100.000 kuna ili 1.100.000 dinara dobio je tekst pod šifrom iza koje se krio Predrag Crnković. Njegova knjiga će se naći na kioscima Vjesnika i biće dostupna velikom broju čitalaca u Hrvatskoj. Pošto vodim beogradsku ispostavu VBZ posebno mi je zadovoljstvo što je moj sugrađanin dobio nagradu koja ima veliku pažnju medija u regionu. Svuda gde se govori štokavski dijalekt to je najcenjenija književna nagrada. Jelena Marković je 2001. dobila VBZ nagradu za rukopis „Escajg za teletinu", ali nezainteresovanost medija u Srbiji za takav uspeh govori o zatvorenosti naše kulture na početku 21. veka.
Da li bi se moglo reći da su kulturne veze između bivših jugoslovenskih republika sada na višem nivou nego tokom devedesetih godina?
- Sada je mnogo bolje jer i glumci i muzičari krstare regionom. Najbolje bi bilo da spoljni uživalac kulture iz objedinjenog prostora zapadnog Balkana pozicionira naše autore prema efektu Latinske Amerike ili Skadinavije. Da nas prepoznaju prema regiji a ne nacionalnosti. Nisam jugonostalgičan i baš me briga za bilo koju državu na svetu, ali sam siguran da je kulturni milje nekadašnje SFRJ bio najznačajniji segment njene egzistencije. Umesto da ponudimo svetu bogati gastronomski i folklorni varijete u kojem je najnormalnije da se zajedno nađu bečka šnicla i tulumbe mi smo se predali niskim strastima i uronili u nasilje. Gledajući u budućnost mi smo u septembru 2000. osnovali izdavačku kuću „Rende" koja je, između ostalog, omogućila čitaocima u Srbiji da upoznaju talenat Miljenka Jergovića pre nego što će on postati etabilirani pisac u regionu. To je bio pionirski posao kojim smo skoro bez profita povezivali književnu scenu u regionu, predstavljajući novu urbanu stvarnosnu prozu.
Čini se da su neki pisci iz komšiluka, poput Jergovića, mnogo čitaniji kod nas u odnosu na delo nekog srpskog autora u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini.
- Možda nema novih uzbudljivih knjiga i intrigantnih autora iz Srbije. Nedostaje nam regionalna distributivna kuća koja bi omogućila čitaocima da po približno istoj ceni kupuju knjige autora iz svih zemalja gde se piše, govori i razume srpskohrvatski jezik. Ovako još uvek je sve prepušteno entuzijazmu ljudi kojima je stalo da se objedini kulturni prostor zapadnog Balkana.
Knjiga "Predator" Vladimira Arsenijevića objavljena je u izdanju "Samizdata B92"
Saznajte više o novoj knjizi Vladimira Arsenijevića
Foto: FoNet
