Izvor: Politika, 28.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I dirigent je pevao
Dan i noć sa zvezdama italijanske operske scene koje su zbog Pučinija došle da nam se prikažu u Madlenijanumu
Subotnje opersko veče u Madlenijanumu, Gala Pučiniano, jedno je od onih koja se dugo pamte i dugo ostaju u ušima. Zaista gala, sa troje izuzetnih Italijana na podijumu – sopran Danijela Desi, tenor Fabio Armilijato i dirigent Alberto Veronezi – plus Nikoleta Mantovani Pavaroti, u punom gledalištu. Lepa slika sa jednog novogodišnjeg koncerta kojim je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istovremeno obeležena i 150-godišnjica rođenja slavnog operskog kompozitora.
Sa troje umetnika svetske karijere popričali smo uoči koncerta i najviše spominjali ime zbog koga su se okupili u Beogradu. Davno je Fransoaz Sagan sa korica svog romana upitala „Volite li Bramsa?” Nedavno je naš istaknuti violinista Jovan Kolundžija svoj četvorovečernji program na Kolarcu naslovio: „Volite li Betovena?” Povedeni svim ovim uticajima, napravili smo malu varijaciju i upitali goste: Zašto volite Pučinija? Odgovor znamo, ali nas je zanimao opis ljubavi koju gaje prema delu operskog velikana.
– Ima li uopšte nekoga kome se Pučinijeva muzika ne sviđa? –pitanjem odgovara Danijela Desi. – Samo podsećam da je on stvorio niz slavnih ženskih likova. Svaki za sebe je remek-delo, ovog majstora da iz pevača izvuče sva njegova osećanja. Najviše emocija u meni pokrenu likovi iz opera „Madam Baterflaj”, „Toska” i „Manon Lesko”.
Na to se nadovezuje Fabio Armilijato, gotovo u ulozi „muškog” advokata Pučinijevog nasleđa: „Tačno je da je više voleo ženske likove, međutim, napisao je on i izvanredne arije za tenore. Toliko popularne da se gotovo pevaju kao himna. Prošao sam kroz čitav njegov opus, izuzev „Sestre Anđelike”. Valjda svi muški karakteri tu postoje. Meni je Kavaradosi iz „Toske” najdraži: zato što je i ljubavnik, i umetnik, i neko ko zbog politike umire... Veoma je kompleksan i zato ga pevamo sa toliko ljubavi”.
Dirigent Veronezi ima svoju priču:„On je fenomenalan umetnik, autor melodija kakve nikad nisu napisane. Za dirigenta je vrhunac imati takvu muziku u svojim rukama. Ja najviše volim kada je to ’Manon Lesko’, jer tu postoji jedna ravnoteža između romantičnog i onog kasnijeg, novog Pučinija”.
Milanez Veronezi je i muzički direktor Festivala Pučini, koji decenijama postoji u mestu Tore del Lago u Toskani, i veoma je zaslužan za izgradnju novog teatra za izvođenje opera samo ovog kompozitora. A to je, kaže, više sedišta i scena sa sjajnom panoramom: odatle se vide neka lepa mesta iz bliže okoline, veoma važna u životu umetnika. Prvo je to njegova kuća, danas muzej, u Tore del Lago, zatim more i obližnji Vijaređo, slavni krivi toranj u Pizi, nešto južnije... Brdima je, doduše, zaklonjena Luka, rodni grad Đakoma Pučinija. Inače, Alberto Veronezi je ove godine dirigovao Bečkom filharmonijom, pevali su Plasido Domingo i Violeta Urmana, a rezultat toga je CD „Napuštene arije”. Radi se o prvim verzijama Pučinijevih opera. O onome što je bilo, pa je posle prepravljeno.
Ovaj simpatični sagovornik kaže da je ne tako davno bio u Beogradu, ali u publici, na premijeri „Jadnika”, takođe u Madlenijanumu. Pohvalio je našu publiku, kod koje vidi puno ljubavi za muziku. On je očigledno ima na pretek: na koncertu, onako sa dirigentskom palicom, najveći deo arija i sam je „otpevao” – u sebi. I jedan zgodan detalj iz porodične priče: vrhunski italijanski lekar i naučnik, ekspert za karcinom, Umberto Veronezi ima petoro dece, pet sinova, i svi su lekari, osim Alberta, koji „virusu” muzike nije mogao odoleti.
Desi i Armilijato uradili su CD (za Filips) „Ljubavni dueti”, i svi su Pučinijevi. Za iduću godinu spremaju nove diskove, svako svoj: Pučini za soprane, Pučini za tenore. Njima je ceo svet pozornica, njihov pevački kalendar popunjen je do 2013. godine, ali neki dom ipak se mora negde imati. Kažu da je njihov u Breši: blizu je važan centar Milano – sa Skalom, a i rodna Đenova im nije daleko. Iz Beograda putuju u Trst, gde ih čeka koncert u novogodišnjoj noći. Te noći, samo u njujorškom Metropolitenu, radiće i Fabiov brat Marko. Dirigovaće na gala premijeri „Lastavice”. Naravno, one Pučinijeve, u kojoj su glavne role poverene Anđeli Georgiju i Robertu Alanji.
-----------------------------------------------------------
Poseta gospođe Pavaroti
Na nezaboravnoj operskoj večeri u slavu Pučinija, u Madlenijanumu, u publici je bila i Nikoleta Mantovani Pavaroti. Ona je na čelu Fonda koji nosi ime njenog pokojnog supruga, slavnog tenora Lučana Pavarotija. Ova ljubazna gospođa iz Modene po završetku koncerta kratko nam je rekla:
– Došla sam da se dogovorimo oko saradnje sa Madlenijanumom. Mladi pevači iz Lučanove škole doći će u martu da se ovde predstave. To je već izvesno. Fond postoji da čuva uspomenu na Pavarotija i da stvara nove pevače, a u školi su đaci sa raznih strana sveta. Ja sam, inače, prvi put u Beogradu, grad mi se dopao i verujem da je ovo početak jedne saradnje koja će se događati u nizu.
M. Šehović
[objavljeno: 29/12/2008]
