Izvor: Politika, 12.Sep.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Rusi slave Njegoša
Pored uobičajenog nedostatka novca, postavlja se i pitanje da li se u Srbiji dovoljno ambiciozno krenulo u obeležavanje Njegoševog jubileja
Pitanje obeležavanja dva veka Njegoša nesumnjivo je i političko. Čuju se stavovi da ovaj jubilej ima značaj za srpski narod u Crnoj Gori, ali da je reč o političkim prilikama u kojima se uporno nastoji da se Njegoš nasilno izbriše iz korpusa srpskog jezika. Postoji i mišljenje da je Srbija prepustila Njegoša Crnoj Gori, izvršila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neku vrstu cenzure, da više ne bi bilo „zameranja”. I kao uvek, kada je reč o nacionalnom, sa ove ili one strane, Njegoš je „najpogodniji” da bude upleten u neku od aktuelnih rasprava, počev od školske lektire, pa do bivših ratišta. Međutim, pored političkih razloga, uobičajenog nedostatka novca, postavlja se i jedno čisto birokratsko pitanje, (pošto je 21. vek takođe i vek birokratije): da li se u Srbiji dovoljno ozbiljno i ambiciozno krenulo u čitav projekat obeležavanja dva veka Njegoša?
U svakom ministarstvu, pa i Ministarstvu kulture, reći će vam da je svaki ozbiljan projekat potrebno prijaviti najmanje godinu dana unapred, da bi novac bio odobren. Tako da i rokovi u ovom slučaju mogu da budu sporni. Ali, i pored rokova, sistem, a posebno sistem vrednosti ostaje neizlečiva rana.
„Stav naučnika o Njegošu je jedno, oni su interesovanje za njegovo stvaralaštvo pokazali pristajući da učestvuju na velikom Međunarodnom skupu ’Njegoš u svom i našem dobu’, koji je bio planiran za početak novembra. Međutim, stav države nešto je drugo. Očigledno je da novca u budžetu nedostaje, ali problem je i vrednovanje stvari. Ako nema valjanog vrednovanja u kulturi, ne znam gde će ga biti. Obeležavanje dva veka od rođenja Njegoša čak i nije isključivo pitanje nacionalnog u kulturi, to je opštenarodna tema”, kaže za naš list prof. dr Dušan Ivanić, član Organizacionog odbora pomenutog naučnog skupa.
Isidora Žebeljan, član Nacionalnog saveta za kulturu, objasnila je za naš list da je ovaj savet učinio sve što je bilo u njegovoj moći povodom obeležavanja dva veka Njegoša u Srbiji, ali da ipak nije prošao predlog dat Ministarstvu kulture.
– Već se kasni i sa organizacijom obeležavanja stogodišnjice smrti Stevana Stojanovića Mokranjca, koja se navršava sledeće godine. Inicijativa za ovaj jubilej potekla je od SANU, a podržao ju je Nacionalni savet za kulturu. Inače, i Unesko je ovaj datum uvrstio među važne godišnjice, i ako bismo hteli Mokranjčevu muziku da predstavimo u svetu, za to je potrebno više vremena – naglasila je Isidora Žebeljan.
Dramski umetnik Mihajlo Miša Janketić, koji se već dugo bavi Njegoševim stvaralaštvom, ignorisanje ovog mislioca vidi i kao deo opšteprihvaćenog stava:
– To je nešto što je već postalo navika našeg naroda, a ovaj trenutak u kojem sada živimo nalaže da se bavimo samo sobom da bismo opstali. Tako da ni veličine, ma kakve one bile, nemaju više mesta u našoj uskogrudosti, i u panici da preživimo. Njegoševa poruka je vaseljenska, koju mi nažalost još uvek, izgleda, nismo u stanju da dosegnemo. Zato je iz sve nemoći i ignorišemo – dodao je Janketić.
Pisac Igor Marojević, u svom opozicionom maniru, mišljenja je da „sve zavisi od toga šta u stvari hoće da se postigne”.
– Ako u Srbiji želi da se nastavi s proslavama jubileja po merilima lokalnog vremena, i da bi nekim kulturnim radnicima bilo omogućeno da održe koliko-toliko unosne klanove sa nekim od značajnih pokojnika, svakako bi trebalo da ulože u podsećanje na Njegoša, jer je on bio talentovaniji pisac od mnogih koje smatramo klasicima. Ali, ukoliko u kulturu želi da se uključi promišljanje duha vremena, onda u ovaj jubilej ne bi trebalo uložiti ni dinara, osim možda u neka jezička istraživanja dela Njegoševa – smatra Marojević, i zaključuje:
– Možda je ovakav stav u lokalnim uslovima radikalan, ali ako Srbija i srpska kultura hoće da se modernizuju, kako izmeniti parametre ako ne na radikalan način? Na kraju krajeva, prevaga lokalnog osećanja za vreme nad univerzalnom ključni je problem našeg društva otkako smo se oslobodili Turaka.
Ipak, kako saznajemo od Ljubinke Milinčić, našeg poznatog prevodioca sa ruskog jezika, za razliku od Srbije, Rusija obeležava Njegošev jubilej.
– U Tveru je, povodom dana slovenske pismenosti, u maju, govoreno o Njegošu. U decembru će najpre u Moskvi, a onda i u Peterburgu, na Međunarodnim kulturnom forumu, biti održano veče posvećeno Njegošu, a u štampi je i prvi prevod Njegoševe pesme „Noć skuplja vjeka” na ruskom jeziku. Sve su to Rusi finansirali, a dva predloga – jedan Kancelariji za dijasporu i drugi Ministarstvu za kulturu da budu sufinansijeri ovih događaja – odbijena su – kaže Ljubinka Milinčić.
U Crnoj Gori obeležavanje dva veka Njegoša dešava se pod nazivom „Njegoševih 200”, i nosilac nekoliko kulturnih programa i manifestacija u ovom poslu je Nacionalna biblioteka Crne Gore „Đurđe Crnojević”. Pored ostalog, tim povodom organizuje izradu digitalne kolekcije „Petar Drugi Petrović Njegoš” (planirano je da kolekcija sadrži oko 10.000 skeniranih stranica, a portal bi trebalo da bude završen do 31. oktobra), zatim izložbu prevoda „Gorskog vijenca” iz fondova NBCG...
Sutra: „Gorski vijenac” zbližio Japance i Srbe
Marina Vulićević
objavljeno: 13.09.2013.
