Izvor: Politika, 10.Jan.2015, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Humor i vodvilj neoavangarde
Umetnički pokret Fluksus kome je posvećena izložba u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu imao je cilj da nađe smisao u malim stvarima, malim događajima, malim situacijama
Nepretencioznost, zabava, dostupnost. Čak i humor, pa što ne reći i vodvilj. Sve bi se to moglo dovesti u vezu sa Fluksusom, koji je bio zaista jedinstven. Dada i Dišan bili su neka vrsta repera za protagoniste ove internacionalne neoavangardne tendencije, čiju je poetiku moguće razumeti i kroz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << deo jedne od njihovih poruka: Fluks–umetnost–neumetnost–zabava poriče razliku između umetnosti i neumetnika, poriče neophodnost umetnika, isključivost, individualnost, ambiciju, odriče se svih pretenzija na značaj, retkost, nadahnuće, veštinu...
Džordž Mekjunas, Joko Ono, Jozef Bojs, Ben Votije, Dik Higins neka su od poznatih imena čiji se radovi mogu videti na postavci „Fluksus u Beogradu”, koja u Salonu Muzeja savremene umetnosti traje do 25. januara 2015. Nju čine kako originalni umetnički radovi tako i arhivska građa i fotografije, kao i manifesti i izjave ove grupacije. U središtu pažnje je mala kolekcija od 18 radova koje je Muzej dobio na poklon 1986. godine od američke „Tomas” fondacije dok je deo donirao Ken Fridman, jedan od stvaralaca. Deo eksponatapreuzet je sa izložbe održane u Beogradu u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, takođe, 1986. godine, kada su umetnici koji su u vezi sa Fluksusom predstavljeni prvi put kod nas.
– Skoro trideset godina je prošlo od tada pa smatram da je važno još jednom ukazati na Fluksus, koji je mnogima u mnogo čemu nedovoljno poznat. To nije bio klasičan pokret, činili su ga autori iz oblasti muzike, vizuelne umetnosti, performansa i poezije koji su delili zajedničku aspiraciju za rušenjem postavljene razlike između umetnosti i života, a samim tim i ukidanje buržoaske institucije umetnosti. Oni nisu stvarali dela u klasičnim medijima, već su se opredeljivali za događaje, hepeningei druge forme izraza koje imaju korene u svakodnevnoj životnoj praksi. Kao antiumetnička tendencija Fluksus jedelovao izvan sistema umetnosti.Od 1962. do 1978, koja se simbolički uzima kao kraj Fluksusa, on je bio marginalna pojava u svetu umetnosti – objašnjava Dejan Sretenović, kustos Muzeja savremene umetnosti Beograd i autor izložbe.
– Izložili smo i dve Fluksus godišnje kutije, koje je osmislio Mekjunas, samozvani lider, impresario i dizajner Fluksusa. Planirao je sedam kutija, izdao je samo dve, koje su ovde predstavljene. Jedna je vlasništvo Muzeja, a druga je pozajmljena od Bojane i Dušana Makavejeva. U njima su trodimenzionalni predmeti, od džepnog bioskopa i minijaturnih knjižica, pečata i bedževa do partitura događaja na osnovu kojih je svako mogao da po sopstvenom nahođenju izvodi određenu umetničku akciju, bez prethodnog iskustva u performansu. Naći smisao u malim stvarima, malim događajima, malim situacijama – to je bio njihov cilj, što je bila neka vrsta uticaja Džona Kejdža i njegove estetike. Neki fluksusovci su bili i Kejdžovi studenti – dodaje Sretenović.
Dva imena domaće scene dovode se u vezu sa ovim neoavangardistima – Branko Vučićević i Miroljub Todorović.
– Vučićević, pisac, scenarista i filmski kritičar, u jednom američkom časopisu pronašao je podatke o Fluksusu, napisao je pismo Mekjunasu u kojem je izrazio svoju zainteresovanost. Korespondencija je potrajala nekoliko godina. Mejkunas ga je čak vodio kao člana Fluksusa, mada on nije direktno učestvovao u njihovim projektima, radije se opredeljujući za promociju Fluksusa kod nas. Po sopstvenoj želji ostao je izvan, nazivajući sebe nevidljivim umetnikom svakodnevnog života, čija izvođenja i ne bi trebalo da budu prezentovana. Todorović, osnivač i teoretičar signalizma, poslao je svoje radove na adrese brojnih neoavangardnih umetnika, uključujući i jedan broj fluksusovaca, koji su bili uključeni u mejl-art pa je jedno vreme trajala ta razmena. Većinu tekstova i materijala koje je dobijao on je kasnije i publikovao – ističe Sretenović.
Posebno je značajno pomenuti nasleđe Fluksusa u savremenoj umetnosti. Jer, iz njega su, kao čvorišta različitih radikalnih ideja i eksperimenata šezdesetih, kako podseća naš sagovornik, proistekli na neki način i konceptualna umetnost, performans, bodi-art, video-art, mejl-art.
M. Dimitrijević
objavljeno: 11.05.2015
